Prokišnjavanje zgrada sa ravnim krovom veliki problem – Stanari egzistencijalno ugroženi
Jedan od najvećih problema, ako ne i najveći, sa kojim se suočavaju stanari najviših spratova stambenih zgrada sa ravnim krovom jeste prokišnjavanje. Hidroizolacija, ma koliko se održavala, vremenom popušta, a tamo gde se ne preduzimaju nikakve mere u smislu sanacije problemi su izuzetno veliki. Učiteljica, Ljubica Antić, provodila bi mirno svoje penzionerske dane u svom stanu da nije suočena sa prokišnjavanjem ravnog krova. Ona govori mirno i dostojanstveno o svom problemu, uprkos prokišnjavanju stan održava uredno, ali bilo bi mnogo drugačije da nema sudova za sakupljanje vode na sredini dnevne sobe, najlona preko stola i da ne mora uvek kad pada kiša da metlom uklanja vodu sa krova, kako bi bar donekle umanjila prodiranje vode u stan.
U stanovima iznad njenog stana niko ne živi jer tamo boravak nije moguć. Ravan krov toliko prokišnjava da je plafon u raspadanju, zidovi su natopljeni vlagom, kao i pod. Iz tih stanova, ali i sa dela terase zgrade, čija je izolacija u lošem stanju, voda se sliva u niže stanove. Fotografije samo donekle dočaravaju stanje ovih stanova.
Do sada održano je mnogo sastanka Stambene zajednice, tražila su se rešenja, ali nikada se do konkretnih zaključaka nije došlo kako bi se problem rešio kao što je, uostalom, u mnogo sličnih slučajeva rešen, kaže Ljubica Antić.
“Bilo je više pokušaja, jedan od njih je da vlasnici garsonjera dobiju pravo na proširenje i da pokriju zgradu. Šta je dalje bilo ne znam, nismo obavešteni. Ovo prokišnjavanje traje godinama, a u poslednje tri godine to je toliko izraženo da je teško izdržati. U poslednje vreme nema sastanaka, navodno zbog pandemije se ne sastajemo i niko ništa ne zna. Ja sam jedina koja se penje na krov i metlom gura vodu u oluke da bi što manje vode prodrlo u garsonjeru, a samim tim i u moj stan. Ako ja budem morala da napustim stan koji postaje neuslovan za život biće ugroženi stanovi naniže. A, veliki je problem što ove dole ne interesuju ovi gore i obrnuto” – kaže, učiteljica u penziji, Ljubica Antić.
Načelnik za urbanizam, stambeno komunalne poslove i građevinarstvo, Bojan Pešić, kaže da Zakon o stanovanju ima za cilj da podstakne vlasnike stanova da shvate da je celokupna zgrada, sa hodnicima, stepeništem, krovom i tako dalje njihova svojina o kojoj treba da brinu.
“Obaveza je stanara da se staraju i održavaju zgradu. Zato Zakon nalaže izdvajanje novca i za tekuće i za investiciono održavanje. Dakle, svakog meseca se izdvaja iznos koji ide na tekući račun zgrade. Tako akumulirana sredstva se koriste za rešavanje nekih većih problema, kao što je, na primer, prokišnjavanje ravnog krova. Grad pomaže zgradarstvo, ali u delu energetske efikasnosti i uređenja fasade. To smo već radili i opet ćemo da radimo, jer se tu i dalje planiraju sredstva. Međutim, konkretno za pokrivanje zgrada ne možemo da učestvujemo, jer nema dovoljno sredstava u budžetu za te namene, tu moraju sami vlasnici da se organizuju i isfinansiraju radove” – kaže Pešić.
