Ostale vesti

Priča o pirotskih „9 mezeta“


Čuvena pirotska kafana „9 mezeta“ ima svoju „priču“, s obzirom na spečifičnost specijaliteta posluživanim gostima, koji je u direktnoj vezi sa nazivom kafane. Podsećanje na priču o pirotskih „devet mezeta“ pokrenuo je Piroćanac, Filip Ćirić, poznati kulinar i suvlasnik restorana „Homa”.

Foto: Goran Zlatković
Foto: Goran Zlatković

Pirotska kafana „9 mezeta“ otvorena je sredinom šezdesetih godina prošlog veka u nekoliko renoviranih prostorija jedne stare kuće. Kuća se nalazi na ćošku ulica i raskrsnici gde se gradsko jezgro, varoš, graniči sa najstarijim prigradskim naseljem.

Foto: Goran Zlatković
Foto: Goran Zlatković

Dugogodišnji direktor nekadašnje fabrike konfekcije „Prvi maj“ Dragan Nikolić, sećajući se tog vremena kaže da je kafana „9 mezeta“, na neki način, zajednički idejni projekat sa njenim osnivačem i vlasnikom, pokojnim Gančom Medarovim. Ona je predstavljala prvi iskorak iz ponude zadimljenih, prostranih, dnevnih kafana svraćalo na čašicu domaće i radi razgovora sa ostalim gostima.

Foto: Goran Zlatković
Foto: Goran Zlatković

U takvim okolnostima kafana “9 mezeta“ predstavljala je lokal skoro poluzatvorenog tipa u kome se okupljala poslovna i partijska elita, u koji su se dovodili poslovni partneri iz zemlje i inostranstva i sklapali ugovori uz vrhunski pirotski roštilj. Povremeno su svraćali poznati sportisti i sportski radnici, pevači i glumci, često i članovi diplomatskog kora iz Sofije.

Foto: Goran Zlatković
Foto: Goran Zlatković

Postavlja se pitanje šta je očaravalo goste ove kafane, te su joj se često vraćali i toplo je preporučivali svojim prijateljima i poznanicima. Naime, pored vrhunskog roštilja koji se mogao još ponegde i pronaći kafana je imala svoju „priču“, naslovljenu po njenom imenu – 9 mezeta. Posebno je interesantno da i sama priča ima bezbroj verzija, skoro onoliko koliko je imala posetilaca. U osnovi legende je neka vrsta takmičenja vlasnika kafane i gosta, gde se gostu navodno serviralo devet vrsta mezeta, jedne za drugim i ukoliko bi uspevao sve da ih pojede ne bi morao ništa da plati. U kafanskom jelovniku nikada nije postojao specijalitet pod imenom „9 mezeta“ a po svoj prilici da je gazda Ganča odneo sa sobom u grob tajnu svog marketinškog koncepta, onoga što se danas naziva brend ili love mark. Takođe, niko ne može da se složi oko toga šta je činilo tih devet mezeta. Konsenzus postoji oko pljeskavice, domaćih kobasica koje su se dnevno pravile u samoj kafani, lovačke vešalice, pilećeg bataka i uštipaka. U zavisnosti od sezone ili ponude na tržištu mesa u „kompoziciji“ su pojavljivale krezle, brizle, pihtije, razne vrste svinjskog i pilećeg mesa punjenog ili u skrami, još nekoliko vrsta pljeskavica od ovčijeg ili telećeg mesa…

Foto: Goran Zlatković
Foto: Goran Zlatković

 

U restoranu Filipa Ćirića, „Homa bistro” u Beoradu organizovani su dani pirotski kuhinje na temu „9 mezeta“. Ćirić ističe da je njegova ideja da „oživi legendarnu priču na kafanu pod istim nazivom“.

Foto: Goran Zlatković
Foto: Goran Zlatković

Evo šta Filip Ćirić kaže o pirotskim, odnosno sprskim brednovima: „Kada govorimo o zrelim žutim sirevima u Srbiji svi kažu kačkavalj, a kačkavalj može biti samo jedan i to je Pirotski od koga potiče reč kačkavalj. Nesvesno smo prihvatili brend kao naziv. Uslovi u kojima sir sazreva su jedinstveni, mleko takođe jer su pašnjaci i vazduh sa Stare planine, takođe, posebni. Peglana kobasica je hit zato što je to retka mesna prerađevina koja se ne dimi već se suši na promaji i ima svoj recept koji ostaje u krugu porodice do danas. Pirotski ćilim je veoma često simbol na Etno proizvodima koji nisu iz Pirota, koristi se često u medijima i kao simbol Srbije. Zaključujem da je Pirot gastronomski region koji je u sve većoj meri poželjan. Grnčarija je, takođe, veoma značajna i veoma specifično razvijena. Takođe, je tradicionalni zanat. Najrasprostranjeniji i poznatiji grnčari u Srbiji su takođe Piroćanci. Tako da želim reći da region sa toliko potencijala i jeste veoma važan gastronomski region Srbije”.

Preuzeto sa: www.posaljirecept.rs.

 

Tagovi

Slične vesti

3 Comments

  1. Kad sam doša u Pirot 1968. godine mi ondašnja vojna lica nismo imali na raspolaganju mnogo objekata za prehranjivanje, jer u kasarni sa vojskom se nismo smeli hraniti. Pirotske kafane su nam bile jedine menze gde smo se hranili. I tako išlli bi u “9 mezeta” kod Ganče. Jedna veoma interesantna ličnost. Na prvi pogled ili ulazak u kafanu vidite jednog iskusnog, pronicljivog malo punijeg gospodina, koji će vam uz naklon poželeti dobrodošlicu. Na licu mu se ocrtavala dobrodušnost. Prvo što sam zapazio bile su viljuške, noževi i kašike. Na svakoj je pisalo: “Ukradjeno iz 9 mezeta”. Znao je Ganča da su salate ono što najpre zasiti gosta uz obavezno neko žestoko piće, a onda bi počeo sa mezetima. Ja se ne sećam da je neko pojeo 9 mezeta, ali znamo da je 9 meze u stvari bila sirova džigerica umotana u papriku. Mislim da niko nije došao do 9 mezeta, a sve se zalivalo prekrasnim vinom i sodom iz sifona.Interesantno je da nije bilo muzike, možda je smatrao da bi to privlačilo pijanice i što je još interesantnije alkoholičari su u širem luku obilazili “9 mezeta”. Doduše u to vreme Pirot je imao odličan roštilj i mnogo kafana sa vrsnim roštiljem. Recimo Mića Cvrca, zatim Kamen iz “Srbije”, kafana “Radnički” sa roštiljdžijom Belom i moje prve ljute pljeskavice u “Radničkom”, podrugljivih osmeha konobara i roštiljdžija nama došljacima kako se mučimo sa ljutim.A onda kafana “Esnaf” iza pozorišta i ukusne pihtije,, kuvana rakija i prvi put moje saznanje šta je to vunija. Jedno podsećanje na mladost provedenu u Pirotu.

Leave a Reply

Back to top button
Close