POZORIŠNA PREDSTAVA PREVEDENA NA ZNAKOVNI JEZIK: Istorijski trenutak za pirotsko pozorište
Narodno pozorište Pirot u saradnji sa Savezom gluvih i nagluvih Pirot, po prvi put u istoriji pirotskog pozorišta večeras, 1. aprila 2025. svoju predstavu “Švaljerancija” prevelo je na znakovni jezik za publiku koja je član Saveza gluvih i nagluvih Pirota.
Ovo jedinstveno veče označilo je istorijski trenutak za kulturni život grada Pirota, omogućivši po prvi put da osobe sa oštećenjem sluha u potpunosti uživaju u pozorišnoj predstavi uz prevođenje na znakovni jezik.
“Došli smo organizovano sa članovima Organizacije gluvih i nagluvih u Pirotu. Prvi put smo ovako svi zajedno da gledamo pozorišnu predstavu. Nadam se da će biti lepo. Uzbuđeni su zbog predstave. Malo ih intrigira kako će to da se odvija, prevođenje, kako će moći da prate uporedo i glumce na sceni i prevođenje,” izjavio je Viden Vejković, predsednik Međuopštinske organizacije gluvih i nagluvih.
Vejković je istakao zahvalnost pozorištu na pozivu i prilici da članovi organizacije dožive predstavu uz tumača za znakovni jezik, navodeći da neki od njih, uključujući i njega samog, imaju veoma malo ili nimalo prethodnog iskustva sa pozorišnim predstavama.
Milan Marković, sekretar Međuopštinske organizacije gluvih i nagluvih, objasnio je značaj ovog događaja za njihovu zajednicu od oko 200 članova na teritoriji Pirotskog okruga.
“Naš primarni zadatak organizacije je i to da uključimo u svim društvenim sferama naše članove, odnosno gluva i nagluva lica. I trudimo se da im bukvalno sve što je moguće bliže približimo kao što i svi mi možemo da odemo u pozorište, bilo gde, u institucijama i tako dalje,” rekao je Marković.
On je istakao da organizacija već 15 godina pruža prevodilački servis za znakovni jezik, koji omogućava gluvim osobama da zakažu besplatnu uslugu prevođenja za različite potrebe – od poseta lekarima i institucijama do telefonskih razgovora.
Ova inicijativa pirotskog pozorišta predstavlja važan korak ka inkluziji osoba sa oštećenjem sluha u kulturni život grada i primer je dobre prakse koji bi mogle slediti i druge kulturne institucije.
