Poslednji dan velikog posta – Gužve ispred ribarnica
Na Badnji dan, poslednji dan božićnog posta, Piroćanci čekaju u redovima za posnu hranu. Najveće gužve su oko ribarnica kako bi se obezbedilo glavno jelo za današnju trpezu. Domaćice sa kojima smo razgovarali su jutros obavile poslednje kupovine pred praznik kako bi danas, na Badnji dan a i narednih dana bilo svega što se, prema obuičaju služi za ovaj veliki hrišćanski praznik. 
Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i dalje ih održavaju. Za Badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo. Mnogi Piroćanci su badnjak i prethodnih dana mogli da kupe na ulicama a prodavci kažu da se na sam Badnji dan najviše prodaje i to u jutarnjim satima kako bi se prema običaju danas uneo u kuću da bi ukućani pre Badnje večera palili Badnjak. 
Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i običaja koji su povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta. Trpeza je danas posna, riba i pasulj će se služiti u većini domova a deca se na današnji dan slade suvim voćem i kompotom.
Badnja večera je posna ali je trpeza bogata. Obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, koja su i obavezna: med, beli luk (koji ima amajlijsko značenje), pasulj, kupus, riba, voće, orasi, lešnici, jabuke, suve šljive. Večera protiče u miru i tišini.
Za Badnje veče mesi se Česnica koja se za večerom lomi, a ne seče. Za stolom domaćin deli česnicu svakom članu porodice, a veruje se da će onaj koji u svom delu kolača pronađe novčić ili dukat tokom cele naredne godine imati sreće, zdravlja i bogatstva. Po predanju svi članovi porodice moraju da pojedu svoje deo česnice kako bi u njihov dom ušla snaga i zdravlje, a onaj koji pronađe novčić nikako ne sme da ga baci ili zaboravi.
