Politika:Mladunče beloglavog supa poklon Pirotu i Staroj planini

– Mladunca hrane roditelji na gnezdu u vrtu. To je neophodno da bi se ptica koja se nije izlegla u prirodi kasnije mogla pustiti „na slobodu”. Kako su mlade ptice sklone lutanju i nisu spremne da se odmah prilagode novim uslovima staništa, ptić će u zoološkom vrtu ostati najmanje dve godine. Tek u trećoj godini života biće spreman da se navikne na novu sredinu – kaže dr Saša Marinković iz Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković”.

Povodom Međunarodnog dana biodiverziteta koji se 22. maja obeležava u svetu, Piroćanac će danas biti prstenovan kako bi se u prirodi kasnije jasno razlikovao od drugih ptica.

Povratak beloglavog supa na Staru planinu pokrenuo je 2009. godine Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković”. Podstrek im je dao rezultat postignut u zapadnoj Srbiji, gde su se u prethodne dve decenije zasnovale kolonije ove vrste.

– Beloglavi sup danas nije sposoban da samostalno osvoji napušteni prostor u istočnoj Srbiji, pa mu moramo pomoći i uneti ga tamo. Ankete ukazuju da lokalne zajednice podržavaju ovu ideju i smatraju da bi povratak beloglavog supa bio značajan za razvoj njihovog kraja. Pored biološkog, obrazovnog, tradicionalnog i estetskog značaja, „dolazak” beloglavog supa imao bi i snažan ekonomski značaj za razvoj istočne Srbije i Parka prirode Stare planine – kaže Marinković i ističe da „Beo zoo-vrt” najviše može da pomogne u zaštiti ugroženih vrsta kao što su orao krstaš, stepski soko ili kod nas iščezle vrste kao što su bela kanja, orao bradan ili crni lešinar.

Ptiče beloglavog supa nije i jedino mladunče koje je ugledalo svet. U Zoo-vrtu se u prethodnih trideset dana desio pravi „bebi-bum”. „Naslednike” su dobili ptice, domaće životinje, divlje mačke…

– Prethodnih nedelja na svet su došle i dve bebe servale, žute mačke sa tufnicama poznate po dugim nogama. Oni se kao i beloglavi supovi retko razmnožavaju u zatočeništvu, što znači da dobro radimo i da na pravi način brinemo o njima i njihovoj ishrani – ukazuje Jožef Ezveđ, veterinar vrta.

Servali, koji su stari oko mesec i po, imaju izuzetno dobru majku i već su počeli da izlaze iz pećine. Prošao je kritični period. Tata je odvojen, jer mužjaci znaju i da pojedu mladunce.

„Bebi-zoo-vrt” postao je bogatiji i za kozice i jariće, životinje koje su, kako naglašava veterinar, maskote ovog dela prestoničkog životinjskog carstva.

– Imamo i dvojke sibirskog kozoroga, koji je karakterističan po dugačkim rogovima. Ovi mladunci su veoma živahni i posetioci već mogu da ih vide. I berberska ovca je dobila jagnje. Bebe očekujemo i kod močvarnih riseva, pa ćemo mužjaka uskoro da odvojimo kako bi majka na miru mogla da se okoti – kaže Ezveđ.

Početkom juna posetioci će moći da upoznaju i mladunce amazonskog papagaja karakterističnog po egzotičnim bojama. Oni su, ističe Ezveđ, još u unutrašnjem delu jer nisu ojačali i dobili perje.

Ljubitelji ptica će narednih meseci biti u prilici da se druže i sa novim pernatim mladuncima drugih vrsta čija su jaja trenutno u inkubatoru.

Ono čemu će se, čini se, Beograđani i turisti najviše obradovati su pingvini za koje se trenutno gradi budući dom. Kako je najavljeno, oni bi trebali da stignu iz segedinskog vrta.

Uzbuna zbog nilskih konja

Nedavno je pokrenuta peticija za pomoć nilskim konjima u „Vrtu dobre nade” jer, kako je navedeno, ove životinje žive u katastrofalnim uslovima, pod stresom su i u depresiji. Srboljub Aleksić, direktor vrta je tim povodom izjavio da posetioci ne treba da brinu i da su nilski konji u odličnom stanju. On ne spori da prostor u kome žive nije previše veliki, ali je dodao da se voda menja svakodnevno i da se svakog dana čisti.

Izvor:Politika