Pirot jedan od primera dobre prakse u cilju ekonomskog osnaživanja žena

Položaj žena na selu nije se poboljšao srazmerno sa drugim stvarima koje su se popravile u društvu, već je sa napuštanjem i nedovoljnim ulaganjima u ruralna područja postao kompleksniji i teži. Sistemska rešenja za njihovo osnaživanje i reakcija države i Evropske unije neophodni su, kako bi se ženama pružila stabilnost, podsticaj i osećaj sigurnosti, zaključak je konferencije „Žene kao nosioci ruralne ekonomije“. Potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, prof. dr Zorana Mihajlović, istakla je da je neophodno donošenje akcionog plana za osnaživanje žena, kako bi svi resorni organi i organizacije koje na tome rade, bile brže i efikasnije. Na poziv organizatora, Marija Djošić, šefica Kancelarije za LER je prisustvovala dogadjaju i kao primer dobre prakse prezentovala aktivne mere subvensionisanja privrednika i preduzetnika od strane grada Pirota kao i predlog novih mera koje ce u narednoj godini biti usmerene na žensko preduzetništvo i zanatstvo.

“Mnogo je žena kojima treba nada, podrška da krenu na put osamostaljivanja i dolaska do posla. Trenutno je 92% žena u ruralnim područjima koje nemaju niti jedan metar zemljišta u svom vlasništvu. Naš zadatak je da ih podržimo i da u toj podršci budemo efikasniji i brži”– rekla je ministarka Mihajlović.

Kroz projekat „Žene kao nosioci ruralne ekonomije“, koji sprovodi Etno mreža, uz finansijsku podršku međunarodne organizacije UN Women, sprovedene su konkretne mere podrške ženama koje se bave starim zanatima u Beloj Palanci, Pirotu, Knjaževcu, Sremskoj Mitrovici, Inđiji, Odžacima i Somboru, sa ciljem da se one omasove i primene i u drugim sredinama.

–Radili smo na edukaciji, otvaranju prostora i stvaranju drugih uslova za rad, organizaciji obuka i tkačkih kolonija. Povezivali smo kreativnost i ekonomiju, tradiciju i očuvanje života na selu. Statistike pokazuju da je položaj žena nepovoljniji u svim oblastima, zbog čega moramo da nastavimo sa direktnim merama podrške – istakla je, direktorka kancelarije UN Women u Srbiji, Milana Rikanović.

Predsednica Etno mreže, Violeta Jovanović, zaključila je da mere koje su istaknute kao primeri dobre prakse treba da se primene i u drugim sredinama, ali i da prerastu u stalne programe podrške kroz rodno budžetiranje i primenu Zakona o socijalnom preduzetništvu.

Među gradovima i opštinama koji su navedeni kao primeri dobre prakse nalazi se i Pirot. Grad Pirot predvideo je sredstva u budžetu za 2023. godinu za podršku i zapošljavanje tkalja koje se bave pirotskim ćilimarstvom i organizovao prvi Festival pirotskog ćilima.