Panta Petrović – Piroćanac koji se odmetnuo od civilizacije
Piroćanac Panta Petrović pravi je moderni odmetnik od civilizacije. On se oprostio od gotovo svih tekovina modernog društva pa leti živi u kućici na drvetu, a zimi u pećini. Pogledajte kratak dokumetarni film u produkciji Pirotskih vesti o ovom nesvakidašnjem čoveku.
Šezdesetsedmogodišnji Piroćanac Panta Petrović “odmetnuo” se od civilizacije I svih njenih tekovina. Godinama ovaj Piroćanac, koji je među svojim sugrađanima poznato kao izvrstni zanatlija koji odlično poznaje veliki broj zanata, živi leti u kućici na drvetu, a zimi u pećini, nekoliko kilometara od grada, u kanjonu Gradašničke reke, nedaleko od termalnog izvora Dag banjica.
Panta je za svog života prošao sve, bilo je perioda kada je imao puno para, a poslednjih godina živi životom “pećinskog čoveka”, bez struje, vode, televizora, a o internetu I drugim novotarijama nema ni govora. Kaže da je sada, kada živi gotovo bez prebijenog dinara, hrani se na kazanu I preživaljava od socijale, mnogo srećniji, nego što je to bio kada je imao mnogo para.
-Kada sam imao para, nisam imao zdravlje, a sada, kada nemam para, ozdravio sam I živim srećno. Kada sam imao mnogo novca imao sam mnogo prijatelja, ali kako sam ostajao polako bez novca, prijatelji nikom ponikoše, pa sam sada ostao sa životinjama, ali I nekoliko pravih prijatelja sa kojima provodim duge zimske noći u pećini. Imam pet-šest kućnih prijateljica sa kojima imam petoro-šestoro dece, živim slobodno u svom carstvu sa velikim brojem domaćih, ali I divljih životinja. Čuvam više od deset kučića, nekoliko mačaka, veliki broj koza, kokošaka, a ljubimica mi je divlja svinja. Sa njom se družim evo tri godine. Došla je jednog dana u pećinu da se sakrije od lovaca ili pasa, a možda I od kurjaka. Bila je prase od nekoliko kilograma. Verovatno su joj lovci ubili majku I nije imala kud, pa je banula kod mene u pećinu. Od tada je ja hranim I prava mi je mezimica, čak mi jede I jabuku sa stomaka-kaže Panta za Pirotske vesti.
Do pećine u kojoj Panta živi dolazi se nakon sata pešačenja od grada, u kanjonu Gradašničke reke, a put do pećine vodi kroz litice kanjona. Ipak, ni to nije bila prepreka za lopove da poharaju Pantinu kuću u pećini.
-Čak ni ovde mi mira ne daju. U više navrata su mi bacali iz pećine šporet I posuđe, uništavali sve. U pećini nemam krevet već spavam na zemlji, a sada nemam ni šporet ni druge potrepštine, ali to mi ne smeta da uživam u društvu nekoliko pasa I mačaka.
Panta je dugo u pećini čuvao I koze I divlju svinju, ali je životinje ipak morao da “spusti” u grad, do imanja u okviru kog se nalazi I njegova koliba na drvetu. Razlog za to su sve češće pojave vukova koji su mu I rastrgli jednu kozu.
-Dolaze vukovi, naročito tokom zime I morao sam stoku da spustim u grad, tako da ovde u pećini imam samo kučiće I mačiće. Teško je boriti se sa vukovima, ali je najteže izaći na kraj sa onim vukovima koji dolaze iz grada, onima što idu na dve noge. Dolaze ovde razni drogiraši, mnogo puta sam nalazio u mojoj pećini špriceve, unište mi sve ovde, pobacaju I polome tanjire, šporet bace u reku, to mi najteže pada-kaže Panta.
Njegov prijatelj Velimir Spasić, koji živi u naselju Gradašnica, na par kilometara od Pantine pećine, kaže da je Pantin život težak.
-Teško je živeti u ovakvim uslovima ali Panta je čudo od čoveka I njemu sve ide od ruke-kaže Velimir.
Panta je u narodu poznat kao veliki dobrotvor. Potpuno je o svom trošku napravio čak tri mosta, dva preko Gradašničke reke I jedan do manastira na
putu od Pirota ka Knjaževcu. Svi ti mostovi u narodu su poznati kao Pantini mostovi, a preko jednog od njih stiže se I do izvora termomineralne vode Dag banjica, gde se Panta inače kupa, s obzirom da u svojoj pećini nema uslove za kupanje.
tekst, foto, video, montaža Aleksandar Ćirić
