Osiguranje ključ za sigurnost poljoprivredne proizvodnje
PIROT/DIMITROVGRAD – Osiguranje useva i stoke predstavlja budućnost razvoja poljoprivrede i stočarstva na našim prostorima, imajući u vidu promenu klimatskih uslova, ekstremne padavine i vremenske nepogode koje zadaju sve veće probleme proizvođačima, zaključak je radionice koju je u saradnji sa Udruženjem novinara za poljoprivredu AGROPRESS organizovala Kompanija Dunav osiguranje na teritoriji Pirota i Dimitrovgrada, na Staroj planini.
Predstavnici AGROPRESS-a i Dunav osiguranja obišli su vodeće stočare na Staroj planini koji čuvaju velika stada goveda, ali i autohtonih rasa konja, ovaca, kao i povrare u pirotskom kraju.
Saša Antonović iz pirotskog sela Mali Jovanovac kaže da zadnjih deset godina osigurava svoju poljoprivrednu proizvodnju kod Dunava i dodaje da je osiguranje useva, imajući u vidu sve češće vremenske nepogode tokom cele godine, izuzetno važno.
Pod plastenicima imam oko 35 ari, najviše proizvodim papriku, na oko 90 posto površina, nešto malo paradajza i krastavca. Zadnjih deset godina osiguravam svoju proizvodnju kod Dunava i moram reći da sam izuzetno zadovoljan. Klima se drastično menja pa sam u tih 10 godina od kako osiguravam, sedam ili osam godina imao štetu od nepogoda poput grada. Naplata šteta je vrlo brza tako da sam zaista zadovoljan i redovno osiguravam svoje useve, rekao je Antonović.
Dragan Nikolov, vlasnik farme „Nikolov“ na Staroj planini, u selu Izatovci kazao je za Tanjug da na svojoj farmi ima oko 220 goveda, od čega je devedesetak muznih krava koje daju dnevno od 15 do 20 litara mleka.
Trenutno imamo oko 300 hekatara zemljišta pod zakupom, reč je o državnom zemljištu. Od toga je oko 120 hektara obradivih površina a ostalo su pašnjaci. Osim krava, čuvamo i konje, autohtonu rasu domaćih brdskih konja za koje dobijamo subvenciju od države, naveo je Nikolov.
Na farmi imamo i 85 grla domaćih brdskih. To je pre svega velika ljubav prema tim plemenitim životinjama. Oni nam najviše koriste za takozvano čišćenje terena, jer površine na kojima se oni napasaju, praktično bivaju očisćene i spremni za pretvaranje u obradive površine, rekao je Nikolov.
Vasil Tošev u selu Izatovci ima farmu sa 130 ovaca, a obrađuje i preko 10 hektara zemljišta kako bi obezbedio hranu za ovce, manje površine ima i pod voćem.
Zadnje godine su katastrofalne kada je o nepogodama reč. Pre svega za voćarstvo, mrazevi su sve učestaliji, toplo vreme kad mu vreme nije izazove rano cvetanje, zadnje tri-četiri godine nemamo ništa od voća. Zadnjih desetak godina osiguravam u Dunavu i prezadovoljan. To nije trošak, jer je trošak minimalan u odnosu na ono što mogu da izazovu vremenske nepogode. Savetovao bih svima koji misle da se bave poljoprivrednom proizvodnjom osiguraju to što rade jer tako imaju neku sigurnost, kazao je Tošev.
Direktorka Glavne filijale Dunav osiguranja u Pirotu Maria Stanković rekla je Tanjugu da sve veći broj poljoprivrednih proizvođača osigurava svoju proizvodnju, useve, stoku i da značajan doprinos tome daju i subvencije države, odnosno nadležnog ministarstva, kao i subvencije Gradske uprave u Pirotu što sve skupa stimuliše poljoprivredne proizvođače da u sve većem broju osiguravaju svoju proizvodnju.
Do kraja februara u pirotskoj filijali radimo na ugovaranju prolećnog mraza. On se može ugovoriti do kraja februara tako da trenutno intenzivno radimo na ugovaranju te vrste osiguranja. U zavisnosti od samog toka vegetacije, krenućemo i sa drugim vrstama osiguranja, tu su pre svega osiguranja od grada, požara, groma, rizik oluje, rizik poplave, kaže direktorka Stanković.
Dodaje da subvencije države i lokalne samouprave u Pirotu imaju veoma pozitivan uticaj na poljoprivrednu proizvodnju i da subvencije u velikoj meri podstiču poljoprivrednu proizvodnju, kako u delu ratarske proizvodnje, tako i kada je o uzgoju životinja reč.
Poslednjih desetak godina, navodi, subvencije su značajno uticale na povećanje broja životinja koje se čuvaju pa se mnogi poljoprivredni proizvođači specijalizuju, neki su od 10 junica stigli do 100, 110 grla. Takođe, kada je reč o samom osiguranju, veliki uticaj imaju subvencije Ministarstva jer 40 posto premije subvencioniše Ministarstvo poljoprivrede, a konkretno Grad Pirot sa još 40 posto subvencioniše premiju tako da poljoprivrednik plaća svega 20 posto polise. S tim da u trenutku zaključenja polise poljoprivrednici plaćaju svega 5 posto vrednosti polise, dok ostatak plaćaju do ubiranja plodova, žetve. Po isplaćenoj premiji naši korisnici dobijaju potvrdu i apliciraju kod lokalne samouprave i trezora i dobijaju po 40 posto povraćaja vrednosti polise od države i od lokalne samouprave, kaže direktorka Stanković.
Pomoćnik gradonačelnika Pirota Vidojko Panajotović, resorno zadužen za poljoprivredu, navodi da Grad Pirot ulaže značajna sredstva u razvoj poljoprivredne proizvodnje i to preko Fonda za razvoj poljoprivrede, a jedna od brojnih subvencija je i subvencionisanje 40 posto vrednosti polisa za osiguranje poljoprivredne proizvodnje.
Grad Pirot ima posebnu stavku u budžetu za razvoj poljoprivrede i sela. Ove godine smo izdvojili 56 miliona dinara, a rebalansom koji ćemo imati za desetak dana u planu je da se izdvoji još milion dinara za razvoj lovstva. To je ukupno 57 miliona dinara, što nije malo, mora se priznati, rekao je on.
Budućnost poljoprivredne proizvodnje u Pirotu je osiguranje, naravno, da ne ulazimo u ostalo, agrotehničke mere i sve što se podrazumeva. Bez osiguranja poljoporivredni proizvođač nije siguran, a najveća sigurnost mu je osiguranje. Klima se promenila, imamo ili ekstremne suše, ili ekstremne padavine, ogromne količine kiše ili grada koji uništi sve ono što su ljudi radili cele godine, kazao je Panajotović.
Dodao je da je Grad Pirot iz ovogodišnjeg budžeta za subvencionisanje osiguranja poljoprivredne proizvodnje izdvojio 4.5 miliona dinara.
