Odgovori na najveće mitove vezane za COVID-19 vakcine

Od svih savremenih medicinskih intervencija kojima raspolažemo, malo je onih koji su bili žrtve tolikih laži kao vakcine. Dok se svet bori protiv pandemije, uklanjanje istine iz laži hitnije je nego ikad. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO), između 2010. i 2015, vakcine su sprečile procenjenih 10 miliona smrtnih slučajeva. Naučnici su neumorno radili na stvaranju sigurnih i efikasnih vakcina da bi nas zaštitili od SARS-CoV-2. Sada, dok mnoge vlade izbacuju COVID-19 vakcine, naučnici i medicinski stručnjaci suočeni su sa novim izazovom: dezinformacijama i kolebanjem vezanim za vakcine.

Neki “antivakseri” – pojedinci koji veruju da vakcine uzrokuju čitav niz medicinskih bolesti – čitav svoj život posvećuju barijerama protiv vakcina. U stvarnosti, vakcine su spasile živote milionima ljudi.

 

Nepoverenje u vakcine nije ništa novo i, na mnogo načina, sasvim razumno. Na primer, na internetu se često dešavaju pogrešne informacije o bezbednosti vakcina i potencijalnim efektima na telo. Takođe, COVID-19 vakcine razvijene su neobično brzo i koriste relativno novu tehnologiju. U ovom članku ćemo se pozabaviti ovim dilemama.

Ovaj članak bavi se nekim od najčešćih mitova povezanih sa COVID-19 vakcinama. Iako neće uveriti anti-vaksere, nadamo se da će se ove informacije pokazati korisnim za one koji oklevaju. Najčešći su sledeći mitovi:

Vakcine nisu sigurne jer su tako brzo razvijene?

Postoji niz razloga zbog kojih su vakcine COVID-19 razvijene brže, a nijedan od njih ne smanjuje njegov sigurnosni profil. Na primer, naučnici nisu počinjali od nule. Iako je SARS-CoV-2 bio nov za nauku, istraživači decenijama proučavaju koronaviruse.

Takođe, s obzirom na to da je COVID-19 dodirnuo svaki kontinent na zemlji, proces razvoja vakcine podrazumevao je neviđenu svetsku saradnju. I dok se mnogi naučni napori suočavaju sa poteškoćama u finansiranju, istraživači COVID-19 finansirali su širok spektar sponzora.

Još jedan faktor koji usporava razvoj vakcine je regrutovanje dobrovoljaca.

Takođe, u normalnim okolnostima, klinička ispitivanja se sprovode sekvencijalno. Ali u ovom slučaju, naučnici su mogli istovremeno da izvrše neka ispitivanja, što je uštedelo mnogo vremena.

Ovi faktori značili su da se vakcina može brzo razviti bez ugrožavanja sigurnosti.

Ukratko: identifikacija virusa bila je brža; već smo imali iskustva sa sličnim patogenima; tehnologija se pomerila od 1980-ih; svaka vlada na zemlji imala je svoj interes; a bilo je malo finansijskih ograničenja.

Vakcina će promeniti moj DNK?

Neke COVID-19 vakcine, uključujući vakcine Pfizer-BioNTech i Moderna, zasnovane su na tehnologiji messenger RNA (mRNA). Ove vakcine deluju drugačije od tradicionalnih vrsta vakcina.

Klasične vakcine uvode u telo inaktivirani patogen ili deo patogena kako bi ga „naučile“ kako da proizvede imuni odgovor.

Suprotno tome, mRNK vakcina isporučuje uputstva za stvaranje proteina patogena u našim ćelijama. Jednom kada se protein stvori, imuni sistem reaguje na njega, pripremajući ga da odgovori na buduće napade istog patogena.

Međutim, mRNA se ne zadržava u telu i nije integrisana u našu DNK. Jednom kada pruži uputstva, ćelija ih razgrađuje.

U stvari, mRNA neće stići ni do jezgra ćelije, gde je smeštena naša DNK.

COVID-19 vakcine mogu vam uneti COVID-19?

COVID-19 vakcine ne mogu dati pojedinačni COVID-19. Bez obzira na vrstu vakcine, nijedna ne sadrži živi virus. Bilo koji neželjeni efekti, poput glavobolje ili jeze, nastaju usled imunološkog odgovora, a ne zbog infekcije.

Vakcina sadrži mikročip?

Anketa sprovedena u SAD-u prošle godine postavila je 1.640 ljudi niz pitanja o COVID-19. Neverovatnih 28% ispitanika verovalo je da Bill Gates planira da koristi vakcinaciju protiv COVID-19 kao sredstvo za implantaciju mikročipova u populaciju.

Po nekima će ovaj mikročip omogućiti elitama iz senke da prate svaki njihov pokret. U stvarnosti, naši mobilni telefoni taj zadatak već obavljaju bez napora.

Nema dokaza da bilo koja od COVID-19 vakcina sadrži mikročip.

Iako se specifičnosti razlikuju od teorije zavere do teorije zavere, neki veruju da vakcina sadrži radio-frekvencijske identifikacione oznake. Oni se sastoje od radio transpondera, radio prijemnika i predajnika. Nije moguće smanjiti ove komponente na dovoljno malu veličinu da stane na kraj igle.

Vakcine COVID-19 mogu vas učiniti neplodnim?

Nema dokaza da COVID-19 vakcine utiču na plodnost. Slično tome, nema dokaza da će oni ugroziti buduću trudnoću.Ova glasina je započela zbog veze između spajk proteina koji kodiraju vakcine zasnovane na mRNK i proteina zvanog sincitin-1. Sincitin-1 je vitalni za to da placenta ostane vezana za matericu tokom trudnoće.

Međutim, iako protein spajk deli nekoliko aminokiselina zajedničkih sa sincitin-1, oni nisu ni približno toliko slični da zbune imuni sistem.

Nema dokaza da bilo koja COVID-19 vakcina utiče na plodnost.

Ljudima koji su imali COVID-19 vakcina nije potrebna

Čak i ljudi koji su u prošlosti bili pozitivni na SARS-CoV-2, trebalo bi da se vakcinišu. Kako pišu Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC):

„Zbog ozbiljnih zdravstvenih rizika povezanih sa COVID-19 i činjenice da je moguća ponovna infekcija COVID-19, vakcina bi vam trebala biti ponuđena bez obzira da li ste već imali SARS-CoV-2 infekciju.“

Takođe postoji šansa da je početni test proizveo lažno pozitivno – drugim rečima, test je bio pozitivan, ali nije bilo virusne infekcije. Iz tog razloga je bolje biti na oprezu.

Nakon prijema vakcine, ne možete preneti virus

COVID-19 vakcine napravljene su da spreče ljude da se razbole nakon infekcije SARS-CoV-2. Međutim, osoba koja je vakcinisana moći će i dalje da nosi virus, što znači da će i moći da ga prenese.

Budući da naučnici još ne znaju da li će vakcine sprečiti infekciju, nakon što se osoba vakciniše, treba da nastave da nose masku u javnosti, peru ruke i drže fizičku distancu.

Vakcina će zaštititi od COVID-19 doživotno

Budući da naučnici proučavaju virus samo oko godinu dana, ne znamo koliko će trajati imunitet. Prema SZO:

„Prerano je znati da li će vakcine protiv COVID-19 pružiti dugoročnu zaštitu. Međutim, ohrabrujuće je što dostupni podaci sugerišu da većina ljudi koji se oporave od COVID-19 razvije imunološki odgovor koji pruža barem određeni period zaštite od ponovne infekcije – iako još uvek učimo koliko je ta zaštita jaka i koliko dugo traje traje.”

Možda će nam trebati godišnja vakcinacija COVID-19, na isti način kao i kod vakcine protiv gripa.