Od zubuna i litaka do prepunih garderobera skupocene brendirane odeće

Nakon izložbe „Odeća po meri i vašoj želji“ koja je izazvala veliko interesovanje publike, iz štampe ovih dana izlazi istoimena  publikacija koja prati razvoj odeće i mode u Pirotu u periodu od od 1887. godine,  odnosno od oslobođenja od turske vlasti pa do 1977. godine. Novo izdanje Muzeja Ponišavlja, čiji su autori  kustosi muzeja, istoričar Mila Panajotović i etnolog Aleksandar Repedžić, sačuvaće od zaborava detalje o seoskoj i  gradskoj  nošnji, aksesoarima i modnim ukrasima tokom stogodišnjeg perioda.

Zbog velikog interesovanja izložba „Odeća po meri i vašoj želji“ je umesto dve bila otvorena tri nedelje. Kustos Muzeja Ponišavlja i jedan od autora izložbe, Mila Panajotović, kaže  da je ljudima falila jedna ovakva izložba jer je odeća sama po sebi kako seoska tako i gradska nošnja bila izvor interesovanja i pisanja mnogih istoričara i stručnih ljudi ali i običčnih građana. Piroćanci znaju šta je zubun, šta je litak ali je deci  interesantno  jer oni mogu da vide seosku odeću samo prilikom nastupa folklornih grupa ili u muzeju.

Kao i izložba i publikacija obuhvata period od 100 godina, od 1887. do 1977. godine. Panajotovićeva objašnjava da je to je period koji prati razvoj mode kako u samom  gradu tako i u selima na teritoriji Pirotskog okruga i da je seoska nošnja bila gotovo identična u svim selima a građanska nošnja je bila ista u svim gradskim sredinama u Srbiji. Pod uticajem orjentalnih trendova građanska nošnja se razvila iz seoske nošnje sa dolaskom hrišćanskog stanovništva u grad iz okolnih sela. Polovinom šezdesetih godina devetnaestog veka moda se razvija pod uticajem zapada kada se pojavljuju frakovi, polucilindri, cilindri, suncobrani, aksesoari, krinoline.

Mila Panaojtović kaže da su fotografije koje se nalaze na različitim materijalima poslužile kao izvori prvog reda prilikom pripremanja izložbe i publikacije. Ona je podsetila da se fotografija u Pirotu pojavila šezdesetig godina devetnaestog veka  i da razvoj mode i odeće prate upravo fotografije u ovom periodu na kojima se vidi  i socijalni status fotografisanih  ljudi.

Panajotovićeva kaže da se odeća pre više od 100 godina veoma poštovala. Bogati ljudi su sebi mogli da priušte više odela dok je većina stanovništva imala po dva odela, jedno staro i jedno novo za posebne prilike.

Pojedini modelu su se pravili od svile i drugih skupocenih materijal koji su dolazili sa istoka. Pirot je tokom devetnaestog veka bio poznat kao trgovački i zanatski centar a pirotski panađur je imao značajnu ulogu u  trgovini, pa su se tu prodavali i skupoceni delovi odeće od svile ukrašeni vezom i aksesoari poput duvan kese ili torbice.

Istoričar, Mila Panajotović, kaže da su seljaci sami izrađivali svoju odeću, pošto je ovo bio ovčarski kraj, seoska odeća se uglavnom pravila od vune, odnosno sukna. Ona podseća da je grad Pirot je bio poznat po izradi sukna koje se zvalo šajak. Postoji podatak da je osamdesetih godina devetnaestog veka pirotski kraj proizvodio toliku količinu sukna od koje bi mogla da se napravi uniforma za celokupnu srpsku vojsku. Sukno je bilo je kvalitetno i izvozilo se širom Balkana.

Ideja o zložbi „Odeća po meri i vašoj želji“ potekla je od etnologa Alekandra Repedžića a na osnovu gesta vremešne gospođe Danice Mitić koja je poklonila Muzeju Ponišavlja svoju odeću i odeću svoje majke.

Mila Panajotović kaže da je odeća neiscrpna tema i da iz ove izložbe mogu proisteći  još mnoge druge jer svaki odevni predmet zaslužuje pojedinačnu izložbu. „Možemo razmišljati o izložbama zubuna, litaka, sukna, gradskih haljina, muške odeće, nakita, aksesoara, sve bismo to mogli na zanimljiiv način da predstavimo građanima“ – zaključuje, kustos Muzeja Ponišavlja, Mila Panajotović.