Zanimljivosti

Običnim heštegom na društvenim mrežama može se povrediti intelektualna svojina

Od kada su brendovi postali impertiv u potrošačkom svetu, društvene mreže i internet marketing iznedrile su  novi, naizgled bezopasniji, načini krađe ugleda i renomea potvrđenih brendova. Angažovani u sferi zaštite intelektualne svojine nemaju dileme da registracija žiga čuva i od nedozvoljenog pominjanja u heštegu ili „ključnoj reči“, ali se ovim suptilnim prevarama u praksi još nije stalo na put. 

Portal Forbs istraživao je tržište falsifikata kao globalni problem, kao i mehanizme kojima se državne institucije u našoj zemlji suprotstavljaju njegovoj ekspanziji.  Pored Uprave carina, koja u okviru svojih nadležnosti čini sve da krivotvorena roba ne dospe na tržište i ne ugrozi kranje korisnike, o sprovođenju prava intelektualne svojine brine i Sektor tržišne inspekcije Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, Odeljenje za lekove i medicinska sredstva, psihoaktivne kontrolisane supstance i prekursore Ministarstva zdravlja, kao i MUP. Na sajtu Uprave carina Republike Srbije navodi se da falsifikatori prišivaju poznate etikete na sasvim nepoznatim trenerkama i duksevima, skrojenim u raznim nelegalnim krojačnicama, kopiraju izgled i pakovanje cenjenih telefona, slatkiša, pića, pa sve češće i praškova za veš i deterdženata.

Stručnjaci navode da pojedine firme pod svoje postove, u vidu heštega stavljaju poznate proizvođače tako da kada se  ukuca u pretraživaču ime tog poznatog proizvođača, prvo izađe ta druga firma koja sa njim nema nikakve veze. Isto je i sa ključnim rečima na sajtovima. To je suštinski regulisano ali u praksi još uvek ne fukcioniše.  Kada je zaštićen žig, treba ga skloniti i iz heštega.

Da falsifikati ne uđu u zemlju ili izađu iz nje, brine Uprava carina. Kada posumnjaju, na zahtev nosioca prava intelektualne svojine, ili po službenoj dužnosti, obustavljaju postupak sa robom ili je zadržavaju. Pored carinskih službenika, koji su prva brana, o sprovođenju prava intelektualne svojine brine i Sektor tržišne inspekcije Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, Odeljenje za lekove i medicinska sredstva, psihoaktivne kontrolisane supstance i prekursore Ministarstva zdravlja, kao i MUP.

Trend kupovine koji je u stalnom porastu prati korišćenje brendirane robe a ujedno i rast  falsifikovane robe na tržištu.  Na internetu se konstantno pojavljuje trgovina falsifikovanom robom od strane fizičkih lica, odnosno neregistrovanih trgovaca.

Krivotvori se apsolutno sve: garderoba, obuća, parfimerijski i kozmetički proizvodi, prehrambeni artikli, naočare, satovi, igračke, duvanski proizvodi, alati, delovi za mašine.   Krivotvorena roba dolazi iz svih pravaca, pa čak i iz zemalja EU, a poreklom je najčešće iz azijskih i evroazijskih zemalja ali ima i proizvoda sa oznakom domaćih robnih marki. Krivotvorenom robom se sve češće trguje na internetu, putem društvenih mreža i drugih platformi a roblem piraterije i plagijata se teško rešava i na globalnom nivou i u našoj zemlji.

Slične vesti

Back to top button

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker