Noćas je Bogojavljanska noć, kada se po verovanju, u ponoć otvaraju nebesa

Vremenski period od Božića (07. Januar) do Bogojavljenja (19. Januar) zove se nekršteni dani. Po narodnom verovanju, u periodu nekrštenih dana lutaju aveti, veštice i druge nemani. To je period od Hristovog rođenja do njegovog krštenja u reci Jordan.

Isusa Hrista je krstio Sveti Jovan Krstitelj u 30. godini života. Sveti Zlatoust i Teofilakt kažu: Prvo je doba detinjstvo; ono se odlikuje neznanjem i lakomislenošću. Drugo je doba mladićstvo; ono se raspaljuje telesnom požudom. A čovek tridesetih godina je u zrelo doba života; tada je čovek podložan zlatoljublju, slavoljublju, jarosti, gnevu i svakome grehu. I zbog toga je Isus Hrist sačekao sa krštenjem do svoje 30.-te godine.

Nakon Isusovog krštenja i izlaska iz reke Jordan, na rame mu je sleteo Duh Božiji u obliku goluba – kao simbol čistote, krotkosti i čovekoljublja. Svojim krštenjem Isus je označio početak svoje propovedi.

Bogojavljenska noć i običaji

Kao i kod drugih praznika, i za Bogojavljenje postoje razni običaji. Veruje se da se na taj dan, u ponoć, otvaraju nebesa i da se tada svaka želja može ispuniti. Postojalo je verovanje da će mlade devojke na bogojavljensku noć (18. na 19. Januar) na nebu ugledati lik onoga za koga će se udati. U nekim krajevima devojke su koristile ogledalo da bi ugledale lik suđenog. Pored ogledala stavljale su se sveće, a moralo se voditi računa da se ogledalo slučajno ne pregreje i ne pukne. Umesto da mlada devojka ugleda lik onoga za koga će se udati, mogla bi postati žrtva još jednog  narodnog verovanja – sedam godina nesreće u ljubavi.

Izvor:

Praznični običaji i zanimljivosti: Bogojavljenje

Morate biti ulogovani da biste komentarisali. Login

Ostavite komentar