NIKADA BEZ PREPORUKE LEKARA: Da li antibiotici štete zdravim crevnim bakterijama?

Antibiotici su moćni lekovi koji se koriste za borbu protiv bakterijskih infekcija. Iako su izuzetno efikasni u eliminisanju štetnih bakterija, oni mogu uticati i na zdrave bakterije koje žive u našim crevima, poznate kao crevna mikrobiota. Ovaj uticaj može imati različite posledice po zdravlje.

Stručnjaci objašnjavaju da antibiotici, po svojoj prirodi, ne prave razliku između “dobrih” i “loših” bakterija. Kada uzimamo antibiotike, oni uništavaju širok spektar bakterija u našem telu, uključujući i one koje su korisne za varenje, imunitet i opšte zdravlje. Iz tog razloga se preporučuje upotreba probiotika tokom konzumiranja antibiotika.

Ovo remećenje ravnoteže crevne flore može dovesti do različitih neželjenih efekata, kao što su:

Dijareja: Jedan od najčešćih neželjenih efekata antibiotika je dijareja, koja nastaje usled poremećaja u sastavu crevne mikrobiote.

Probavne smetnje: Osim dijareje, mogu se javiti i drugi probavni problemi poput nadutosti, gasova i bolova u stomaku.

Povećan rizik od infekcija: Smanjenje broja korisnih bakterija može oslabiti imuni sistem i povećati podložnost drugim infekcijama, uključujući i infekcije izazvane bakterijom Clostridium difficile.

Dugoročni uticaj na zdravlje: Neka istraživanja sugerišu da poremećaj crevne mikrobiote uzrokovan antibioticima može imati dugoročne posledice po zdravlje, uključujući povećan rizik od gojaznosti, alergija i autoimunih bolesti.

Važno je napomenuti da se crevna flora obično oporavi nakon završetka terapije antibioticima. Međutim, u nekim slučajevima, poremećaj može biti dugotrajniji. Probiotici i ishrana bogata vlaknima mogu pomoći u obnovi zdrave crevne flore.

Napomena: Antibiotike treba uzimati isključivo po preporuci lekara. Samolečenje antibioticima može biti opasno i doprineti razvoju rezistencije na antibiotike. Nikada ne uzimajte antibiotike na svoju ruku.