Nepovoljan materijalno-socijalni položaj zaposlenih u Pirotskom okrugu
Veće Saveza Samostalnih sindiata Srbije za grad Pirot i opštine Bela Palanka Babušnica i Dimitrovgrad, na poslednjoj sednici, donelo je ocenu da je materijalno-socijalni položaj zaposlenih u Pirotskom okrugu katastrofalno loš, a jedan od uzroka je, kako navode, niska minimalna zarada. Tim povodom oni su uputili pismo predsedniku i rukovodstvu Saveza samostalnih sindikata Srbije, zahtevajući nastavak pregovora i intezivnije aktivnosti radi povećanja minimalne cene rada. Prema nezvaničnim informacijama za 14. jul zakazana je Sednica predsedništva Saveza samostalnih sidnkata, na kojoj će jedna od tema biti i razmatranje materijalno-socijalnog položaja radnika.
Minimalna cena rada po satu trenutno iznosi 121 dinar. Predsednik Veća Saveza Samostalnih sidikata Pirota, Rodoljub Ćirić, smatra da je potrebno progresivno povećanje minimalne zarade, kako bi građani koji primaju „minimalac“ mogli da pokriju najosnovnije troškove domaćinstva i da bi ove godine cenu rada po satu trebalo povećati na 140 dinara.
– Prilikom razmatranja ovog probblema uzeli smo u obzir sve statističke parametre. Iako se navodi da je u Pirotu prosečna zarada iznad republičkog proseka, realno stanje je nešto drugačije. Kada u nekom gradu imate renomiranu firmu, odnosno privredno društvo koje izuzetno posluje, naravno da će to povećati prosek zarade, s obzirom na to da se kod statističkih obračuna uzimaju sve isplaćene zarade u datom mesecu. Kada bismo gledali čisto statističke podatke, to možemo ilustovati onom starom ako ja jedem meso, a vi pasulj, u proseku jedemo pasulj s mesom, zato bi trebalo da realno sagledamo stvari – izjavio je Rodoljub Ćirić, predsednik Veća Saveza Samostalnih sidikata Pirota.
Naročito je loše stanje u opštinama u Pirotskom okrugu – Beloj Palanci, Dimitrovgradu i Babušnici, gde je prosek zarada oko 30 000 dinara, dok je po proračunima cena osnovne potrošačke korpe 35 000 dinara, a za prosečnu potrošačku korpu potrebno je mesečno izdvojiti više od 67 000 dinara. Oni smaraju da bi trebalo pokrenuti inicijativu za imenu člana 112 Zakona o radu, kako cenu rada po satu ne bi utvrđivao Socijalno-ekonomski savet, već bi se ta cena obračunavala po automatizmu. Takav vid obračuna podrazumeva postepeno korigovanje minimalne cene rada, tako bi za ovu godinu ona iznosila najmanje 70 odsto od minimalne porošačke korpe, donsno 24 360 dinara, a iz godine u godinu bila bi povećavana do uslađivanja minimalne cene rada sa cenama prosečne potrošačke korpe.
-Postavlja se pitanje kako će se prehraniti četvoročlana porodica, koja ne prima ni minimalnu zaradu. Zbog toga smo u dopisu poslatom Savezu samostalnih sindikata Srbije ukazali da većina poslodavaca u Srbiji isplaćuje minimalne zarade mimo Zakona o radu, u kojem stoji da se minimalna isplaćuje samo u slučajevima predviđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, što podrazumeva da je firma u gubicima, da otežano posluje i slično. Međutim, inspekcija ne proverava da li poslodavac koji radnicima isplaćuje minimalnu zaradu zaista radi u otežavajućim uslovima, što bi trebalo hitno ispitati – kaže Ćirić.
