Nebojši Lapčeviću uručena nagrada “Slobodan Džunić”
Narodna biblioteka Pirot danas je bila domaćin prve dodele nagrade “Slobodan Džunić”, kojom je za roman “Sejač” u izdanju “Agore” ovenčan književnik Nebojša Lapčević. Nagradu dodeljuje Narodna biblioteka Pirot uz podršku Ministarstva kulture i Grada Pirota.
Novoustanovljena nagrada nosi ime pisca Slobodana Džunića, Piroćanca, rođenog 1921. godine u selu Temska, koji je za života objavio deset zbirki pripovadaka, devet romana, jednu knjigu lirske proze i poezije. Njegov roman “Vetrovi Stare planine”, objavljen neposredno nakon piščeve smrti 1998. godine, danas se smatra jednim od nezaobilaznih fantastičnih romana u srpskoj književnosti.
Direktorka Narodne biblioteke Pirot, Bojana Ćirić, u uvodnom obraćanju naglasila je da, iako je obim Džunićevog opusa značajan, on je ipak ostao van zasluženog fokusa šire čitalačke, ali i stručne javnosti. Dajući ovoj nagradi ime Slobodana Džunića, Narodna biblioteka Pirot želi da oda poštovanje velikom piscu, našem sugrađaninu, da istakne njegov doprinos srpskoj književnosti, da neguje sećanje na njega i da promoviše autore koji se svojim delima trajno upisuju u našu kulturu.
“Neka ova nagrada bude početak misije da obnovimo sećanja na značajnog stvaraoca i njegova umetnička dostignuća, ali i da odamo priznanje našim savremenicima čija dela nas zadivljuju”, kazala je direktorka Ćirić.
Dodeli je prisustvovala i Marija Džunić Drinjaković, ćerka Slobodana Džunića, koja ističe da je pozicija Slobodana Džunića u srpskoj književnosti ostala u čudnoj nesrazmeri sa vrednošću njegovog dela, ipak kako dodaje, možda je upravo danas, dodelom nagrade koja nosi njegovo ime, počelo jedno novo razdoblje.
“Njegova dela objavljivale su najznačajnije izdavačke kuće i njegovo stvaralaštvo visokim ocenama ocenjivali ugledni kritičari. Ipak, nagrade su ga zaobilazile. Džunićeva ostvarenja su snažno obeležena lokalnim koloritom, bilo da je reč o geografskim predelima ili govoru, ali se to lokalno uvek pretapa u univerzalno, kao što je to slučaj i kod mnogih drugih velikih pisaca. Uprkos velikom trudu koji je ponekad neophodno uložiti da bi se uronilo u jednu neobičnu sliku sveta u kojoj ništa nije samo crno ili belo, u kojoj se neprestano prepliću stvarno i fantastično, hrišćansko i pagansko, mit i realnost, i upravo zbog mnogoznačnosti tog univerzuma u kojem su stalno na delu sile ukrštanja, spokojna sam u pogledu dela i stvaralaštva Slobodana Džunića. Možda za njega upravo danas započinje jedno novo razdoblje“, kazala je Džunić Drinjaković.
Žiri u sastavu dr Slađana Ilić, Miloš Sokolović i prof. dr Danijela Kostadinović, predsednica žirija, ističe da je odluka bila jednoglasna. Predsednica žirija istakla je da je roman “Sejač’ zasnovan na jasno profilisanom spoju ikoničnog, poetskog i epskog izraza, biblijske simbolike i mitopoetizovane slike Tromoravlja kao sakralnog prostora.
“Autor majstorski vodi čitaoca kroz fluidne, snovidne svetove umetnosti i stvaralačkog nadahnuća, nadilazeći realističke granice. Jednoglasna odluka žirija da romanu ’Sejač’ Nebojše Lapčevića dodeli prestižnu nagradu ’Slobodan Džunić’ uslovljena je ne samo visokim književnim dometima nagrađenog dela već i potrebom da se od samog početka ustanove kriterijumi koji podrazumevaju umetničku složenost, tematsku relevantnost i inovativnost unutar žanrovskog okvira. Reč je o nagradi koja već svojim prvim laureatom ukazuje na potrebu da se savremena srpska proza sagledava u dijalogu sa tradicijom. Roman Nebojše Lapčevića predstavlja izuzetan doprinos savremenoj srpskoj književnosti i u potpunosti zaslužuje nagradu ’Slobodan Džunić’”, kazala je prof. dr Danijela Kostadinović.
Naposletku, dobitnik nagrade, Nebojša Lapčević, obratio se prisutnima besedom koju je nazvao “Čitanje zrnevlja i tkanice Stare planine”, u njoj je, između ostalog kazao:
“Čast je biti danas u Pirotu, gradu tradicije lepih pripovesti sa kolena na koleno kazivanih. Glasnici Stare planine donose magične vesti, čitam ih sa tkanica ćilima i prepune trpeze Ponišavlja. Angel ptica je doletela i Džunićevo zrno spustila u saksiju na mojoj terasi. Počinje priča….Slobodan Džunić često pribegava govoru basne, filozofema, zagonetaka i formula, kojima oblikuje likove. Čudoredno je pisao svoje podnebesje “Vinograd Gospodnji”, “Pagani”, “Medovina”, “Vetrovi Stare planine”, zbirke priča “Gladi”, “Iza sunčane strane”, “Kusidol“, “Svitac u svemiru”, čuvajući svoj molitveni zapis, hrast i tajanstveni sve-svet. To je zapravo drvo života koje može biti baš na Staroj planini. Stvarao je svoje bogove, vesnike, svet iza sunčane strane, stada u poljima, čopore i grobišta, bogomolje, braništa, vododelnice i šibove pod kamenom. Takva je i praslika Tromoravlja u romanu “Sejač”. To je Džunićev i moj Makondo. Ako je Orhan Pamuk mogao dobiti “Muzej nevinosti” u Istanbulu, onda bi Slobodan Džunić mogao biti večni staratelj muzeja bez zidova “Vetrovi Stare planine”. Jer magične reči pomeraju planine”, rekao je Lapčević.
Program svečane dodele upotpunili su pijanista Jovan Ašković, koji je izveo dve Bramsove kompozicije, dok je glumac Narodnog pozorišta Pirot, Aleksandar Aleksić kazivao deo iz nagrađenog romana.
