Najznačajnije ličnosti srpske istorije, car Dušan i Živojin Mišić, iz ugla poznatog psihijatra i psihoterapeuta Aleksandra Misojčića
U organizaciji Narodne biblioteke Pirot, poznati i priznati psihijatar i psihoterapeut Aleksandar Misojčić, autor knjiga “Grad” i “Čovek po meri šinjela”, predstavio je svoje stvaralaštvo u kome se iz sasvim drugačijeg ugla sagledavaju ličnosti Cara Dušana i vojvode Živojina Mišića. Pored autora, na promociji je govorio psihijatar Časlav Hadži Nikolić a voditeljka programa bilaje Tanja Peternek, autorka kultne emisije “Kao sav normalan svet”.
Poznati psihijatar i psihoterapeut, Aleksandar Misojčić, podseća da je psihobiografija stara koliko i psihijatrija. Prvu psihobiografiju napisao je Sigmun Frojd o Leonardu da Vinčiju, zbog koje je sam Frojd kasnije kritikovan zbog prevelike fasciniranosti i zaljubljenosti u lik genija. 
Autor knjiga “Grad” i “Čovek po meri šinjela” navodi da su kroz istoriju psihijatrije obrađene mnoge istorijske ličnosti, opisane određene istorijske sekvence i postupci iz njihovog života kao i odnosi koje su gradili sa značajnim figurama, na osnovu kojih se određuju hipoteze o karakteru tih ličnosti.
“Za mene kao psihijatra to je bio izazov, mislim da nemamo mnogo značajnijih ličnosti od ova dva čoveka. Kod psihobiografije je jako važno da se oslanjamo na validne istorijske podatke i da se klonimo istorijskih spekulacija. Kada je Živojin Mišić u pitanju on nam je ostavio nešto što je dragoceno za svakog psihobiografa a gto je knjiga “Moje uspomene”, autobiografsko delo koje je napisao na bolesničkoj postelji, na samom karju svog života, osvrćući se iza sebe i praveći rezime bez ikakvoe dokumentacije po sećanju. Knjiga Moje uspomene je grumen zlata kada je psihobiografija upitanju” – kaže Misojčić.
Prikupljanje podataka o caru Dušanu nilo je daleko komplikovanije, kaže autor I navodi da se ipak dosta zna o porodici Nemanjić kao i o sociološkom aspektu odnosno istorijskom momentu u kome je car Dušan živeo. “Ja sam porodični psihoterapeot pa je ta dinamika odnosa koji je car Dušan imao sa svojim ocem, svojom majkom, posebno sa dedom Milutinom i nada sve sa svojom ženom Jelenom, za mene, porodičnog terapeuta bio čitav izazov”.
Autor je govorio i o uticaju različitog konteksta odrastanja ličnosti o kojima je pisao. “Kada govorimo o Caru Dušanu on je kontinuitet svoje porodice, on je gajen sa svešću prestolonaslednika da u transgeneracijskom porodičnom smislu pamti i ne greši, da bude vrhunac jedne dinastije a samim tim i jednog naroda, svog vremena. 
S druge strane Živojin Mišić je seljačko dete, on ceo svoj živototni narativ gradi u jednom Ttronošcu koji podrazumva porodičnu priču, porodice Mišić, socijalni kontekst njegovog Struganika i vojske čiji je kolektivni identitet prihvatio. On sve moralne vrednosti i sve moralne odgovore traži u tom tronošcu. Njihov razvoj je sasvim različit, ako samo pogledamo da je car Dušan jako rano osvestio ideju da je on prestolonaslednik i da je gajen čak i od svog dede Milutina na taj način a da je Živojin Mišić trinaesto dete u porodici, od toga osmo živo, sam početak njihovog odrastanja pokazuje veliku različitost po samom mestu rođenja u porodici” – objašnjava autor knjiga “Gost” i “Čovek po meri šinjela”.
U psihobiografiji “Grad” o caru Dušanu u drugom delu knjige u potpunosti preovladava lik carice Jelene. Autor kaže da je bio fokusiran na odnos između Dušana i Jelene koji je po mnogo čemu više ličio na odnos savremenih parova nego što je to u slučaju Živojina Mišića i Lujze Mišić, kao jedne tipične patrihalne porodice.
Poznati psihijatar i psihoterapeut Aleksandar Misojčić kaže da se knjiga o caru Dušanu bolje prodaje iako je emotivni ton koji nosi druga knjiga, prema oceni samog autora, daleko lepši, nežniji i autentičniji nego emotivni ton koji nosi prva knjiga koja je iz ugla porodičnog terapeuta detaljnije obrađena.
Foto: Ilija Lika Pejčić
