Najveći deo kadrovskih i infrastrukturnih kapaciteta Doma zdravlja u Pirotu u funkciji zbrinjavanja covid pacijenata
Broj obolelih od COVID-a 19 u Srbiji, pa i u Pirotu, je u velikom porastu. Lekari su blagovremeno upozoravali na mogućnost drastičnog pogoršanja stanja posle godišnjih odmora, početka rada škola, vrića i drugih ustanova kao na jedan od scenarija koji se, realno, može očekivati. To se i obistinilo. Od početka septembra do danas broj pacijenata u Covid ambulanti u Pirotu je u svakodnevnom porastu kaže, dr Radovan Ilić, direktor pirotskog Doma zdravlja, a zabrinjava kako će ova ustanova funkcionisati ubuduće ukoliko se stanje ne popravi.
Početkom septembra, kaže dr Radovan Ilić, broj ukupnih pregleda kretao se oko 100 na dnevnom nivou. Juče je zabeležen frapantan podatak da je u Covid ambulanti u Tijabari i Dečjoj covid ambulanti, koja je nedavno aktivirana, došlo do zagušenja u radu zbog velikog priliva pacijenata.
“Kadrovski i infrastrukturni kapaciteti kojima mi raspolažemo u pojedinim trenucima su nedovoljni da zadovolje potrebu pacijenata u nekom kratkom vremenskom periodu. To rezultira gužvama, a takva situacija nije samo kod nas u Pirotu već u celoj Srbiji. Veliki broj pacijenata i te kako remeti organizaciju rada, jer Dom zdravlja kao polivalentna ustanova je sada u takvoj situaciji da većinu svojih kapaciteta usmerava u pravcu zbrinjavanja kovid pacijenata i onih koji su sumnjivi. Juče u Covid ambulanti za odrasle imali smo preko 300 pacijenata. Veliki broj je upućen kao sumnjiv na dodatnu obradu u Opštoj bolnici, tako da i u samoj Bolnici se već formiraju gužve u ambulanti koja prihvata i procesuira pacijente prema laboratoriji i rentgenu” – kaže dr Ilić.
Nažalost, dodaje dr Ilić, idealan period za imunizaciju je prošao, a to je bio letnji period. Negativni razultati onoga što nije učinjeno sada su očigledni i mogu se samo konstatovati.
“Nije ovo kraj priče, jeste vanredna situacija u Pirotskom okrugu zbog velikog broja zaraženih. U Pirotu je juče bilo 120 pozitivnih, taj broj će verovatno rasti. Te epidemiološke zakonitosti će sigurno i ovde dati neki rezultat, posle ovoga će doći do stagnacije i pada, ali kada će se to desiti to se ne zna. U zavisnosti od poštovanja mera samih građana zavisi do kada će ovaj vrh epidemijskog talasa trajati. Možda će on još uvek rasti do uspostavljanja nekih restriktivnijih mera za koje je odgovoran republički Krizni štab”
Dr Ilić, uz sve razumevanje potrebe ljudi za druženjem i provodom ipak smatra da u ovakvoj situaciji tako nešto treba svesti na minimum. Sa druge strane, neophodno je povećanje boja vakcinisanih.
“Prednjači populaciona grupa od 60 godina pa naviše, a to potvrđuje i mogućnost primanja treće, buster, doze vakcine. Ostaje ona rizična grupa mlađih, radno aktivnih koji i dalje razmišljaju o tome da li primiti vakcinu ili ne. Među obolelima, onima koji se bolnički leče, koji imaju teške kliničke slike prednjače mlađi ljudi koji nisu vakcinisani. Ima i vakcinisanih koji su oboleli, oni, naravno, nisu kupili tapiju na zdravlje, da tako kažem, ali je u većini slučajeva njihova klinička slika povoljnija. Uz vakcinu koja je primljena treba poštovati i naložene protivepidemijske mere”.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije o stepenu imunizacije Srbija je pri dnu lestvice, a sa druge strane u vrhu je prema količini obezbeđenih vakcina. Dr Ilić je još jednom uputio apel da se iskoristi ova povoljnost koja se pruža građanima da zaštite svoje, ali i tuđe zdravlje.
