Mobilni operateri već osmislili novogodišnje poruke – Tradicionalne čestitke pišu samo stariji građani

Prodavci novogodišnjih čestitki na štandovima u centru Pirota dnevno prodaju po dvadesetak čestitki dok se nekada prodavalo na stotine istih. Kupci su uglavnom stariji sugrađani koji ne prihvataju čestitanje novogodišnjih i božićnih praznika mejlovima i SMS  porukama. Podaci pokazuju da se osamdesetih godina, tokom novogodišnjih praznika u Srbiji, slalo između 30 i 40 miliona čestitki, od početka novog milenijuma taj broj značajno opada,  2007. poslato ih je između 1.5 i 2 miliona. Sa pojavom modernih tehnologija u Srbiji se razmeni oko  stotinu  miliona SMS i MMS čestitki a poštom se pošalje 500 puta manje.

Tradicionalan, starinski način čestitanja novogodišnjih i božićnih praznika nije u potpunosti iščezao, mada se za kupovinu i slanje čestitki poštom odlučuju uglavnom stariji sugrađani. Oni kažu da čestitke šalju svojim unucima i da se tome podjednako raduju kao i kada su kao deca sami dobijali novogodišnje čestitke.

Jedan od prodavaca na štandu u centru grada, Nino Toskić, kaže da njegova porodica prodaje čestitke preko 20 godina ali da ih sada retko ko kupuje.  Dnevno se proda 15 do 20 čestitki po ceni od 30 do 100 dinara.

Mila Panajotović, istoričar Muzeja Ponišavlja Pirot podseća da su se još u davnoj prošlosti drevni narodi, Egipćani i Kinezi, radovali početku nove godine, novom životnom ciklusu, želeći za sebe i svoje bližnje, isto što i mi danas – zdravlje, blagostanje, mir, dobru žetvu, a zatim i sreću, veselje, novac, uspeh u školi, na poslu, u ljubavi. Ove želje su se vekovima prenosile rečima, zatim u vidu poklona i na kraju, u 19. i 20. veku, putem posebnih karata od papira i kartona, da bi početak novog milenijuma u svakodnevni život uveo moderne tehnologije i tzv. elektronskečestitke.  Prva božićna i novogodišnja čestitka nastala je u Londonu 1843. godine, a napravio ju je Džon Horsli za svoje prijatelje. Na čestitci je bila prikazana porodica uz božićnu trpezu sa porukama: „Srećan Božić i srećna Nova godina“.

Na prostoru današnje Srbije čestitke se javljaju prvo u Vojvodini pod uticajem Austrougarske, a zatim se šire i na ostale srpske krajeve krajem 19. i početkom 20. veka. U početku bile su to uvozne čestitke iz Zapadne i Srednje Evrope, Rusije i SAD, a zatim se počinju štampati i kod nas.

U Pirotu, kao varoši koja je na početku 20. veka, već imala izgrađen građanski sloj, koji je pratio koliko je bio u mogućnosti jevropske trendove, takođe se znalo za novogodišnje čestitke. Najstarija sačuvana novogodišnja čestitka koja se čuva u Muzeju Ponišavlja Pirot je iz 1906. godine, koja je iz Trna u Bugarskoj poslata u Pirot gospođi Jevdi Dimitrijevićevoj udovi. Ova čestitka na aversu ima na bugarskom jeziku zapis: „Čestita Novata godina“. Štampana je u Nemačkoj, ali za bugarsko tržište, kaže Panajotovićeva.

Druga  novogodišnja čestitka iz muzejske zbirke je iz 1909. godine i njena sadržina na poleđini glasi: „Draga Diko, sretna ti Nova godina 1909. godina da u zdravlju mnogo godina i ljeta provedeš to ti želi tvoja najiskrenija prijateljica, ljubi te tvoja Katarina Đ. Ignjatović – pozdrav tvojoj majki“.

Pirotski vlasnici kafana, hotela i radnji takođe su vodili računa o svojim mušterijama su pa im obavezno putem plakata i oglasa u lokalnim novinama čestitali praznike, kaže, Mila Panajotović, istoričar Muzeja Ponišavlja Pirot.

Istoričar Davor Lazarević podseća da su  Pirotu početkom dvadesetog veka imućniji građani odlazili  kod fotografa i takve porodične  fotografije slali su dragim ljudima ok kao novogodišnje čestitke. Istorijski arhiv u Pirotu čuva  čestitku – fotografiju kojom Pevačko društvo Momčilo čestita Novu 1920. godinu svojim sugrađanima.

Mila Panajotović  kaže da su skoro čitav vek poštari uoči novogodišnjih praznika vukli sa sobom pune torbe čestitki, koje su u bezbrojne domove unosile radost i veselje. Novogodišnje čestitke su se zatim dugo čuvale kao ukrasi na policama ormana i na novogodišnjim jelkama. Možda bismo se na tren trebali zamisliti šta nam je bilo draže, dobiti čestitku od dragih osoba i zatim je čuvati kao uspomenu ili dobiti elektronsku poruku koja će posle izvesnog vremena biti uništena, pita se Panajotovićeva.

Iskrene čestitke, one koje se kupuju na uličnim štandovima ili u knjižari, koje se pišu rukom, od srca, za koje se neretko koristila literatura da nas “inspiriše”, su gotovo nestale. One za bake, deke i tetke sa nasmejanim Deda Mrazom, čuvenim Rudolfom ili paketima poklona vešto upakovanim crvenom mašnom.  One “oficijelnije” za kolege, pretpostavljene na poslu ili poslovne partnere.  Sklopljene, muzičke, one najskuplje bile su rezervisane za “posebne” osobe.

Sa pojavom mobilnih telefona, i društvenih mreža jedan klik zamenio je čarobne trenutke pisanja  novogodišnjih čestitki.   Tako je u novogodišnjoj noći  u Srbiji  poslednjih godina  razmeni više od 90 miliona SMS i MMS čestitki dok se poštom posalje čak 500 puta manje.

Umesto tradicionalnog pisanja novogodišnjih čestitki sada mobilni oerateri smišljaju poruke kojima ćemo prijateljima, porodici, kolegama, komšijama čestitati praznike putem SMS-a. Umesto naše iskrene želje i čestitke operater će našim najdražima poželeti: Kašiku snage, lončić radosti, kotlić uspeha, jezerce para, more sreće, okean zdravlja i ceo svemir ljubavi! Ili: Ostvarenje snova, ljubav do krova, O.K., može i lova, srećna vam svima godina Nova!

Za razliku od nas Englezi i sada  tradicionalno pred novogodišnje i božićne praznike šalju najmilijima čestitke na “starinski” način. Ne samo da im nije teško da se posvete tom procesu, već i uživaju u njemu!