“Mladi pravoslavac”, časopis hrama Roždestva Hristovog izlazi u kontinuitetu već 21 godinu

“Mladi pravoslavac”, časopis koji je prvi put štampan 1999. godine ovih dana obeležio je 21. godinu postojanja. Reč je o projektu grupe entuzijasta, koji je ugledao svetlost dana uz blagoslov tadašnjeg vladike niškog Irineja, kasnije patrijarha koji se nažalost nedavno upokojio,  a na inicijativu sveštenika Milomira Pavlovića, tadašnjeg starešine centralnog gradskog hrama. Časopis uređuju i na njemu rade entuzijasti – volonteri. Po rečima Tanjice Perović, člana redakcije, od nekadašnjih par stotina primeraka, časopis se sada štampa i u par hiljada primeraka, na radost vernika, posebno onih mlađih.

 

Perovićeva se za Pirotske vesti priseća samih početaka.

-Sveštenstvo je bilo pomalo zatečeno tom silinom mladalačke želje da budu uključeni u rad Hristove zajednice. Najveći sluh za rad sa mladima imali su otac Milomir Pavlović, tadašnji starešina hrama Rođenja Hristovog, koji je već imao iskustva sa prvim časovima verske nastave sredinom devedesetih, kao i otac Miroslav Nikolić, tada paroh izvorski, organizator brojnih misionarskih aktivnosti, i u čijem domu su održane prve probe hora „Sveti Jovan Zlatousti“. Nakon svake Liturgije, na trpezama ljubavi, mladi bi se okupljali i družili i jednom prilikom nam je otac Milomir pokazao bilten hrama Aleksandar Nevskog u Beogradu i predložio da i mi pokušamo da napravimo nešto slično. Ideja se svima dopala i odmah smo smislili ime – „Mladi pravoslavac“ inspirisan potrebama nas samih i ciljne čitalačke publike, svim mladima u veri – neofitima-kaže Perovićeva i dodaje da je vrlo brzo osmišljen koncept ovog časopisa.

-Videvši veliki mladalački entuzijazam i istinsku želju za misionarenjem, vladika niški daje blagoslov za izlaženje biltena kao i osnovne smernice o duhu samog lista: da mora biti za narod, da svako može da ga čita, da ima pre svega edukativnu i misionarsku ulogu i da redakcija i svi autori tekstova uvek moraju biti potpisani. Kako se ovaj događaj odigrao 30. jula 1999. godine, odlučili smo da zaštitnica časopisa bude Sveta velikomučenica Marina. Definisane su stalne rubrike: tajne praznika, žitija svetih, veronauka što se neograničeno moglo crpeti iz dela Svetog Nikolaja Žičkog i Prepodobnog oca Justina Popovića. List izlazi besplatno, zahvaljujući prilozima vernih a svaki rad pri njemu je bio i ostao volonterski. Štampanje lista se do danas obavlja u izdavačkoj kući „Pi-pres“ čiji su vlasnici Boban i Dragana Ranđelović od samog početka i veliki njegovi dobrotvori. Imena svih ostalih priložnika su objavljivana na poslednoj strani biltena i uvedena u letopis časopisa-navodi Perovićeva.

Ulogu odgovornog urednika vršio je jerej Milomir Pavlović a prvobitnu redakciju činili su Brankica Minčić (danas Tasić, rođ. 1978. god.), Tanjica Tošić (danas Perović, rođ. 1973. god.), Miloš Živković (1986.), Željko Perović (1974.), Boban Stavrić (1975.) i Sanja Vidanović (danas Stavrić, rođ. 1976. god.). Ulogu operativnog urednika imala je Tanjica Perović, zatim od osmog broja Željko Perović, a od 23. Do poslednjeg 47. broja tu ulogu imaju Boban Stavrić i supruga Sanja.

-Prvi broj je izašao na Preobraženje 1999. godine i u prve dve godine postojanja izdato je 19 brojeva. Početni tiraži nisu bili veći od 200 primeraka i „Mladi pravoslavac“ bi trenutno nestao sa amvona hrama, gde je bio postavljan zajedno sa kutijom za priloge. „Mladi pravoslavac“ prevazilazi okvire običnog časopisa, on je i neka vrsta udruženja pa su ostale misionarske aktivnosti uključivale su i vođenje biblioteke duhovne literature pri hramu Rođenja Hristovog, učestvovanje na prvim sajmovima knjiga „Sveti Trifun“ u Pirotu, pokretanje mnogobrojnih dobrotvornih i humanitarnih akcija u saradnji sa Centrom sa socijalni rad kao i nedeljne škole veronauke za najmlađe pod nazivom „Emanuil“. Vremenom se broj rubrika i autorskih tekstova uvećavao kao i broj saradnika od kojih moramo istaći gospođu Mirjanu Vujovuć iz Toronta, čiji su putopisi u Svetu Zemlju, manastir i bogosloviju Svete Trojice u Džordanvilu i manastir svetog Antonija Velikog u Arizoni, SAD, nesumnjivo bili najzanimljvije štivo čitaocima Pravoslavca. Rađeni su razgovori sa mnogim duhovnicima i uvaženim imenima, među kojima su otac Ljubodrag Petrović iz hrama Aleksandra Nevskog u Beogradu, otac Dionisije iz manastira Svetog Stefana u Lipovcu, otac Raša iz Svetonikolske crkve u Nišu, otac Dragi Veškovac iz Kruševca, otac Lazar iz manastira Crna reka, Vladeta Jerotić, etnolog Milica Petković, istoričar dr. Borislava Lilić i mnogi drugi. Uz časopis, izlašlo je i desetak tematskih trolisnica praktične i edukativne tematike koje su se po potrebi doštampavale: Slavarice, O ponašanju u hramu, O svetoj tajni pokajanja i ispovesti, O pričešćivanju, O obredima za upokojene i tako dalje-priča Perovićeva.

Nakon preseljenja oca Milomira Pavlovića u Prokuplje, 2012. godine, na njegovo mesto dolazi jerej Miljan Panić i preuzima starešinstvo hrama kao i ulogu odgovornog urednika lista.
Povodom 180 godina od izgradnje hrama Roždestva Hristovog, 2014. Godine, redakcija MP je pripremila posebno izdanje, monografiju sa bogatim letopisom hrama.
Uredništvo takođe uređuje blog i fejsbuk stranicu Stare crkve.

Sve brojnija čitalačka publika, časopis dobijaju i deca na časovima veronauke

Čitalačka publika „Mladog pravoslavca“ je veoma brojna jer je osmišljen kao narodno štivo.
Iako nema učestalost izlaženja kao ranije, časopis se štampa u tiražu i do 2000 primeraka i stiže do većeg broja ljudi, do većine obližljih manastira odakle se deli dalje. Posebno je važno da ga dobijaju deca na časovima veronauke.

Kako kaže Nemanja Ševo, đakon i katiheta kaže da je osim za mlade, Mladi pravoslavac namenjen i onima koji nisu toliko upoznati sa verom.

 -Svako može da pronađe nešto u njemu, on je i za mlađe ali i za one koji nisu toliko upoznati sa verom. U školi ga koristim kao materijal i vidim da deca imaju i ranije brojeve koje su im delili raniji veroučitelji-navodi Ševo.

Otac Jovan Glišović, paroh pirotski pri hramu Rođenja Hristovog smatra da je „Mladi pravoslavac“ prilagođen svima i da svojim dopadljivim dizajnom i pitkim štivom privlači i drži pažnju čitalaca.

Ružica Golubović, penzioner, čita MP od prvih brojeva.

-I dan danas se vraćam starijim brojevima, koje čuvam, i kada je neki praznik, nađem broj njemu posvećen, pročitam ga i podsetim se. To je hrana za moju dušu. Stil kojim je pisan mi odgovara i mislim da je dostupan većini čitaoca. Najviše volim da čitam putopise u manastire i sveta mesta koja nisam imala prilike da posetim- kaže Golubovićeva.