MIHOLJSKI SUSRETI SELA U PAKLEŠTICI: Gde vatra gori, tu selo živi!

U srcu Stare planine, na obalama bistre Visočice, nalazi se Pakleštica, selo sa dušom, prirodm kao sa najlepše razglednice i domaćinima koji vas nikad neće pustiti da odete praznog stomaka. Iako malobrojno, selo je poslednjih godina procvetalo. Obnovljene kuće, uređeno igralište, plaža, Muzej, sve svedoči o ljubavi prema zavičaju i veri u povratak. Upravo ovde, trećeg dana avgusta, održani su Miholjski suseti sela, manifestacija koju već pet godina organizuje Ministarstvo za brigu o selu. Sve je počelo vizijom jednog ministra i jednog pesnika, Milana Krkobabića i Ljubivoja Ršumovića, sa željom da se selo ne zaboravi, već da se u njemu slavi život.

U nadi i veri da nam sela budu brojnija i grad Pirot, već četiri godine, zdušno podržava organizaciju Miholjskih susreta u selima Pirota.

“Ovi susreti jesu povod za druženje, ali i za upoznavanje sela iz naše okoline i gastronomski turizam. Pakleštica je lepo i popularno selo, nadomak Zavojskog jezera, u susedstvu su i Vladikine ploče i čuveni Vidikovac Koziji kamen. U Paklešticu se ljudi dosta vraćaju, kuće su obnovljene i to jeste cilj. Imamo netaknutu prirodu, dobru hranu i potencijal da razvijamo seoski turizam”, rekao je na otvaranju manifestacije gradonačelnik Pirota Vladan Vasić.

Na improvizovanim ognjištima krčkao se gulaš u kotlićima. Miris banica širio se selom, a kolači su mamili poglede. Više od 30 ekipa nadmetalo se čiji će recept ostaviti najbolji utisak i podsetiti žiri na miris detinjstva i bakinu trpezu. Ipak, među mnoštvom tradicionalnih, bilo je i onih gulaša koji su u sebi nosili duh Banata, ali čak i dalekog Izraela.

Ekipu “Veseli kotlić” predvodio je Dragan Milkić. Draganovo poreklo je iz Toplog Dola, rođen je i odrastao u Banatu, ali nedavno je odlučio da se vrati u zavičaj svojih predaka, jer koreni najjače vuku i kada jednom progovore, ni daljine ih ne mogu ućutkati.

“Rođen sam u Pančevu, ceo život proveo sam u Banatu, ali sada sam se vratio u moju domovinu, u Pirotu sam kupio plac i tu zidam kuću. Danas pripremamo banatski kotlić, jedina tajna je kuvani paradajz, dodaje se crni, beli luk, paprika, sve prirodno. Svinjsko i juneće meso i to je sve“, rekao je Milkić.

Među amaterima, našao se i jedan profesionalac, Zoran Cobor iz ekipe “Bela je Bela”.

“Došao sam da pomognem bratu da se ne obruka. Majka nam je iz Bele i dolazimo ovde na odmor. Radio sam na Mrtvom moru 10 godina po hotelima kao kuvar. U Izraelu sam pripremao naše sarme, a ovde gulaš sa izraelskim začinima”, rekao je Cobor.

Manifestaciju u Pakleštici podržale su i iskusne komšije iz Pokrevenika i Dobrog Dola.

“Za svaku je pohvalu ova organizacija, da se okupimo, družimo i pokažemo šta umemo i imamo. Prioritet imaju proizvodi sa Stare planine, iz bašta naših roditelja”, reako je Slavoljub Kostadnović iz Pokrevenika.

“Ljubav prema kuvanju i dobro meso je najbitnije. Mi stavljamo mnoštvo začina, ali imamo i tajnu koju nećemo otkriti. Gulaš se sprema na tihoj vatri, što duže se krčka, to je bolje”, otkrio je Milivoje Manić iz ekipe Dobrog Dola.

I mlade snage bile su tu da ukrste koplja sa veteranima. Ekipa “Naših pet minuta”, šampion je Jagnjade u Krupcu. Sada su želeli da se oprobaju i u pripremi kotlića.

“Spremamo gulaš od junetine na naš način. Tajnih začina nema, bitno je da ima puno luka, koliko mesa toliko luka i naravno prateći začini“, rekao je Aleksandar Panajotović.

Žiri sastavljen od vrhunskih kuvara odlučio je da titulu najboljeg ponese kotlić koji su pripremili “Vurdari” iz Pokrevenika.

“Mi smo drugari i prijatelji i braća, svi zajedno se družimo, radimo i učestvujemo na različitim manifestacijama, to nam je zadovoljstvo. Prošle godine smo na gulašijadi u Pakleštici osvojili drugo mesto, ali to i nije tako važno, važno je učestvovati i družiti se. Pored gulaša pripremamo i žeške mekike, a tu smo svi sa porodicama, decom, ženama“, kazao je Milan Mladenović.

Pred komisijom je bio i težak zadatak da odabere najbolje banice i kolače. Osnovni kriterijum da su sastojci domaći, a recepti iz bakinih fioka. Najbolju banicu pripremila je Marijana Pešić, a najbolji kolač Ceca i Mara. Udruženje žena “Krupačko vrelo” nadmetalo se sa svojim proizvodima, a njihova kreativnost nagrađena je priznanjem za najlepši štand.

“Pripremili smo raznorazne đakonije, sukanu pitu sa sirom, sa blitvom, kiflice, oblande, vanilice, svi sastojci su domaći, a recepti su od naših baka. To su tako dobri recepti da je šteta da se zaborave”, kazala je Radmila Mančić.

Nisu izostala ni sportska nadmetanja. Oživele su bar na jedan dan stare i gotovo zaboravljene igre. bacanje kamena sa ramena, skok u dalj. Najviše osmeha izazvalo je nadvlačenje konopca. Tu su najuspešnije bile ekipe “Tigar Tyres” i “Krupačko vrelo”. Najmlađi su se takmičili u igrama iz detinjstva svojih baka i deka, trčanju u džakovima i nošenju loptice u kašičici. U obe discipline najviše spretnosti i brzine pokazala je Sara Janačković. I u sportskom ribolovu je najveće umeće pokazao najmlađi učesnik, Ognjen Jovanović sa ulovom težine 730 g.

Program su svojom igrom i pesmama iz pirotskog kraja ulepšali čuvari tradicije, folklorni ansambl i narodni orkestar Doma kulture Pirot, pod vođstvom Miloša Jončića i Dušana Đorđevića.

Nakon sela Dojkinci, Mali Jovanovac i Temska i Pakleštica je pokazala da selo živi dokle god ima domaćina da naloži vatru, pristavi kafu i dočeka goste.

“Svedoci smo toga da nam sela izumiru. I grad Pirot je u istoj situaciji kao i većina Srbije. Prosečna starost stanovništva udaljenih sela je preko 70 godina. Ove manifestacije su zadnji trzaji koji mogu da ožive sela, da onaj ko je rođen u ovom selu ili ima neko poreklo, da dođe da vidi, da poseti, da se upozna sa svojim korenima. I za nas nije bitno ko će da pobedi u nadmetanjima. Bitno je da se ljudi druže i da sve više i više ljudi iz različitih sela dolaze u to selo koje je domaćin, da nam sela budu živa, da imamo gde da odemo”, kazao je Vidojko Panajotović, pomoćnik gradonačelnika Pirota.

Predsednik MZ “Jezero”, Nenad Panić, zahvalio je Ministarstvu za brigu o selu i gradu Pirotu što su podržali njihovu ideju.

“Mi smo ujedinjeni uspeli mnogo toga da uradimo poslednjih godina da selo Pakleštica bude lepše, da deca uživaju, a da turisti imaju šta da posete. Stalnih meštana u selu je svega 15, ali tokom vikenda i leta na desetine potomaka ispuni Paklešticu. Imamo u planu da ovde napravimo i kamp. U svemu što radimo imamo snažnu podršku lokalne samouprave”, rekao je Panić.

Na kraju dana, dodeljene su medalje i pehari, ali svi okupljeni poneli su nagradu jer su pokazali da selo živi tamo gde ima ljubavi, sloge, gde se ljudi druže i čuvaju tradiciju i korene.

Pakleštica je ovog avgusta bila mesto susreta. Selo koje traje, jer ljudi u nju vole da se vrate.

Ovaj sadržaj deo je projekta Turistički potencijali Pirota – biseri jugoistočne Srbije, sufinansiranog od strane Grada Pirota, a u okviru javnog konkursa za sufinansiranje medijskih projekata za 2025. godinu.