Reportaža

Mesto gde se zaljubila vaša prabaka

Četiri generacije porodice Šaćiri bavi se poslastičarskim zanatom u Pirotu čuvajući na taj način tradiciju svojih predaka.

_DSC1871Porodica Šaćiri, koja se 70 godina bavi poslastičarskim zanatom,  vlasnik je čuvene poslastičarnice “Rekord” u centru Pirota.

_DSC1847Ragip Šaćiri za Pirotske vesti priča o počecima ove porodice i o tome kako su za sedam decenija od prodavaca semenki i lizalica postigli veliki uspeh i postali sinonim za slatkiše u Pirotu.

Moj otac je sa 12 godina došao u Pirot, zajedno sa mojim dedom. Bilo je to 1952. godine kada je u ovom gradu bilo mnogo malo stanovnika. Oni su u Pirot došli sa Šar planine, sa Gore. Krenuli su tako što su prodavali semenke, lizalice i slične sitnice. Kasnije su uzeli lokal u Tijabari u starom delu grada i tada su ponudu obogatili i prvim kolačima. Bio je to zajednički posao našeg dede i dede sadašnjih vlasnika poslastičare “Egipat” u Tijabari. S obzirom da su radili danonoćno i bili veoma vredni, ubrzo su kupili lokale i razdvojili se. Moj deda je sa dva sina krenuo u svoj biznis. Imali smo lokal u starom centru do 1979. godine kada su svi ti stari lokali porušeni i izgrađen nov centar grada. Tada smo dobili novu lokaciju, gde se i sada nalazimo i nastavili da radimo. Tata je jedva čekao da završimo srednju školu da nastavimo tradiciju poslastičarskog zanata i tako je i bilo-kaže Ragip._DSC1859

Održati porodične biznise kroz nekoliko generacija veoma je teško pa se često dešava da jedna generacija bude uspešna, a da naredna upropasti sve što su njihovi preci decenijama stvarali. Sa porodicom Šaćiri to nikako nije slučaj, a kako Ragip kaže, tajna je veoma jednostavna.

Red, rad i disciplina. Današnje generacije su nešto drukčije, ali mi to pokušavamo da prenesemo deci ali ipak mislim da neće biti problema. Upravo spremamo piceriju koja vrlo brzo treba da krene sa radom i nju će jednog dana voditi naredna generacija naše porodice koja uveliko stasava. Picerija će biti u italijanskom stilu i sigurno najmoderniji objekat tog tipa u gradu-kaže Šaćiri.rekord

On dodaje da su Piroćanci vrlo dobri potrošači.

-Iako nas Piroćance bije glas da smo cicije i škrtice, zapravo smo vrlo dobri potrošači i mi smo jako zadovoljni mušterijama. Ovde smo stekli sve što imamo i tu ulažemo sve što zaradimo. Mušterije su izvanredne i ne bi Pirot menjao ni za jedan drugi grad. Stekli smo poverenje, svuda su nam vrata otvorena. Pomagali smo mnogima, odmogli nikome nismo-priča Ragip.

Po njegovim rečima, i dalje se najviše kupuju orijentalni kolači, poput tulumba, baklava i sličnih.

-Ima sad novih modernih kolača koji su hit naročito među mladima, ali su stari orijentalni kolači ipak nezamenljivi. Od pre desetak godina obnovili smo proizvodnju, na zahteve mušterija, starog napitka boze, tako da i ona sada dobro ide-kaže Ragip.

tekst i fotografije Aleksandar Ćirić

Tags

Slične vesti

13 Comments

  1. jasam tiabarac pre sesdeset godina ziveo sam 35 cara dusana ulic moj deda cenko je imao pekaru natu adresu pa se secam sada za zivot od tog vremene.ja sam stalno iso do glemi most i posecivao pslasticarnicu koja se nalazila u to vreme, skoro do mosta, i uvek sam jeo tatliju i pio bozu. a i baklavu sam voleo.hvala vam na ovuartiklu jer me je posetila na detinjstvu kada sam bio trinajes godina mlad.

  2. Pozdrav za Ragipa i sve njegove majstore iz Rekorda a beskrajno hvala za slatke majstorije o kojima stalno pricam mojoj deci, a kad stignem, a to nije tako cesto poslednjih godina, prvo dodjem tu a posle sve ostalo…. Dejan Nemanjic iz Beograda, od roditelja Pirocanaca, unuk nana Dese i deda Mite

  3. KADA PRIČAM O PIROTU-UVEK VAS POMENEM.ODRASLA SAM UZ VAŠE KOLAČE I KLAKER I TO SU MI PARAMETRI ZA SVE DRUGE POSLASTICE.POSLE MNOGO GODINA-KRAJEM SEPTEMBRA-SVRATILA SAM U RODNI GRAD I KOD VAS NARAVNO,POPUNILA SAM DUŠU,SRCE, OČI-A I STOMAK.JEDINO NISAM NAŠLA CRVENI KLAKER-NADAM SE DA ĆETE I NJEGA VRATITI.POZDRAV IZ SUTOMORA

  4. Svaka cast za reportazu. REKORD je to zasluzio. Pozdrav za vlasnike poslasticare i naravno pirotskevesti.rs koje nas svakodnevno odusevljavaju svojim novim i jedinstvenim reportazama.
    Ruckaju mi se kolaci ;)))

  5. Mislim da je dovoljno reci,JEDINI PRAVI PRIVATNICI U GRADU.Dedu ne pamtim ali za Murata znam cini mi se otkako znam i za sebe.Dok sam jeo slakise bio sam cest gost a sada nazalost retko ali u prolazu vidim da se dobro radi jer da nije tako lokal ne bi bio pun.

Leave a Reply

Back to top button
Close