Mentalno zdravlje tokom pandemije – 1 godina kasnije

Uticaj COVID-19 na fizičko zdravlje i bezbroj smrtnih slučajeva za koje je pandemija tvrdila bili su i nastavljaju da razaraju na globalnom nivou. Međutim, mentalno zdravlje ljudi širom sveta takođe je pogođeno. Ljudi su bili zabrinuti zbog emocionalnog uticaja koji bi gubitak voljenih imao na njih same i na njihove prijatelje i komšije. Mnogima je bilo teško da se nose sa tugom i izolacijom, a drugima je bilo teško da se nose sa gubitkom posla i finansijskom nesigurnošću, navodi se u uglednom američkom časopisu.

Gde smo bili pre godinu dana?

Pandemija je primorala neke ljude da rade i izlažu se virusu, dok su drugi imali mogućnost rada od kuće.

Na početku pandemije neki ljudi su uživali u opuštenijim merama zaključavanja (u zavisnosti od toga u kojoj su zemlji), dok su se drugi osećali sigurnije strogom samoizolacijom. Ipak, sveukupno, mentalni efekti zaključavanja nisu propustili da se pojave: ljudi su prijavili da se osećaju uznemirenije, stresnije, nemirnije i nespavanije.

Studije su to potvrdile. Malo, ali zabrinjavajuće istraživanje iz juna 2020. otkrilo je povećanu upotrebu alkohola i kanabisa među ljudima u Sjedinjenim Državama. Verovatno su se odali ovome u pokušaju da ublaže anksioznost i depresiju izazvanu pandemijom.

Isto istraživanje pokazalo je da se ogromnih 38% ljudi osećalo umorno ili im je nedostajalo energije, 36% je imalo poremećaje spavanja, a 25% se osećalo spušteno, depresivno ili beznadežno.

Oko 24% ispitanika takođe je prijavilo da ima poteškoća sa koncentracijom, 43% se osećalo nervozno, uznemireno ili na ivici, 36% je izjavilo da ne može da prestane da brine, a 35% je reklo da im je teško da se opuste.

U Velikoj Britaniji su druge studije sa većim uzorcima populacije pronašle slične rezultate. Od učesnika, 25% je reklo da su se njihova anksioznost i depresija tokom zaključavanja znatno pogoršale, a 37,5% je u to vreme zadovoljilo kliničke kriterijume za generalizovanu anksioznost, depresiju ili zdravstvenu anksioznost (jul 2020).

Pre godinu dana, međutim, bilo je i nade. Nadamo se da će nam na nivou mentalnog zdravlja pandemija omogućiti da usporimo, budemo pažljiviji i imamo više vremena za razmišljanje.

Gde smo sada?

Naučnici koriste ogromne baze podataka da bi pratili uticaj mera kontrole pandemije na mentalno zdravlje ljudi. Iako cela slika tek treba da postane jasna, možemo razaznati njene rane konture – i ukupan prvi utisak deluje prilično sumorno.

Naučnici počinju da primećuju globalni “porast” depresije. Prema istraživanju američkog biroa za popis iz decembra 2020. godine, 42% ljudi u zemlji prijavilo je simptome anksioznosti ili depresije tog meseca. Ovo je bio ogroman porast u odnosu na 11% koliko su zabeležili 2019. godine.

Slika izgleda slično širom sveta. U jednom nedavno objavljenom članku Nature zabeleženo je povećanje stope depresije za 9% u septembru 2020. u poređenju sa prepandemijskim vremenima kod odraslih u Velikoj Britaniji.

Druga studija koja je proučavala stanovnike SAD-a, Ujedinjenog Kraljevstva, Australije i Kanade otkrila je porast anksioznosti od 14% kao rezultat pandemije.

Važno je napomenuti da je izgleda da je pandemija manje ozbiljno uticala na mentalno zdravlje starijih odraslih u poređenju sa mlađim odraslima.

Pozitivno za neke? Posttraumatski rast.

U stvari, neki ljudi su čak mogli imati koristi od zaključavanja. Iako se ovaj pojam može činiti nezamislivim onima koji se najviše bore, takvi pozitivni efekti postoje, a istraživanja su ih dokumentovala.

Fenomen nosi naziv „posttraumatski rast“. Nedavno istraživanje pokazalo je da 88,6% ispitanika veruje da su određene pozitivne posledice proizašle iz ograničenja fizičkog distanciranja.

Na primer, oko 48% učesnika reklo je da su pronašli ponovnu zahvalnost za svoju porodicu. Takođe, 22% ispitanika je reklo da im je život, iako prisilno, usporio, da svesno preispitaju šta je važno i koje su njihove lične vrednosti.

Druga studija na španskoj populaciji otkrila je da ljudi koji su verovatnije doživeli posttraumatski rast kao rezultat pandemije takođe dele nekoliko psiholoških osobina:

• Verovatnije je bilo da veruju da je svet u osnovi dobro mesto.
• Bili su otvoreni za budućnost i imali su veću toleranciju na neizvesnost.
• Veća je verovatnoća da će se identifikovati i saosećati sa čovečanstvom uopšte, a ne biti ograničeni na sopstvenu kulturu.