Međunarodni dan ljudskih prava
Širom sveta 10. decembar se slavi kao Međunarodni dan ljudskih prava. Na ovaj dan 1948. godine države članice Ujedinjenih nacija jednoglasno su usvojile Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima. Prethodno je prvi zadatak Komisije za ljudska prava Ujedinjenih nacija, sačinjene od 18 država-članica, bio da usaglasi set prava koja svaki čovek, nezavisno od nacionalnog porekla, stiče rođenjem. Proces je bio mukotrpan. Stavovi predstavnika iz istočne i zapadne Evrope dramatično su se razlikovali, kao i stavovi predstavnika Azije i Bliskog istoka. 
Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima usvojena je nakon gotovo dve godine pregovora kako bi se prevazišle nesuglasice između predstavnika iz istočne i zapadne Evrope i predstavnika Azije i Bliskog istoka. Preambula dokumenta poziva države da „doprinesu poštovanju ljudskih prava i sloboda i da postupnim unutrašnjim i međunarodnim merama obezbedi njihovo opšte i stvarno priznavanje i poštovanje“.
Ljudska prava predstavljaju skup prava i sloboda koje važe za sve ljude, ona su univerzalna, nedeljiva, neotuđiva, međuzavisna i međusobno povezana. Pravno, ljudska prava su definisana u međunarodnom pravu i u unutrašnjem pravu velikog broja država.
Iako Deklaracija o ljudskim pravima nije obavezujući dokument, inspirisala je više od 60 instrumenata o ljudskim pravima koji zajedno čine međunarodni standard ljudskih prava.
Ova univerzalna prava svojstvena su svim ljudima, bez obzira na nacionalnost, pol, nacionalno ili etničko poreklo, boju kože, veru, jezik ili bilo koji drugi status, od najosnovnijih – prava na život – do onih koji čine život vrednim življenja, kao što su prava na hranu, obrazovanje, rad, zdravlje i slobodu.
Međunarodnim danom ljudskih prava završava se globalna kampanja “16 dana aktivizma borbe protiv nasilja nad ženama”.
