Lokalna samouprava

Naše mesto: Da svi budu kao Pirot

14. May 2019.

Magazin Naše mesto objavio je veliki intervju sa gradonačelnikom Pirota mr Vladanom Vasićem pod naslovom “Da svi gradovi budu kao Pirot”.

 

Početkom ove godine i sami Piroćanci bili su iznenadjeni kada je Republički zavod za statistiku objavio podatak da je njihov grad drugi po proseku zarada u Srbiji kada se pogleda novembar mesec prošle godine. To praktično znači da se više sredstava slilo i u kasu lokalne samouprave. Sa druge strane 2002 godine tadašnji premijer Zoran Đinđić uporedio je Pirot sa prokletom avlijom zbog nedostatka inicijative i investicija u ovom kraju. Šta se to dogodilo u prethodnih sedamnaest godina da se situacija tako drastično promeni?

Vladan Vasić na čelo lokalne samouprave stupio je 2003 godine i na tom mestu ostao do danas.

– Očigledno je da se situacija drastično promenila u ovih petnaestak godina. Ipak, moram da kažem da je na ovaj podatak značajno uticala i činjenica da je velika kompanija, kakav je Michelin, uplatila godišnje bonuse radnicima koji rade u Tigar tyersu. Slična situacija je bila i sa radnicima koji rade na izgradnji trase Koridora 10, koji prolazi pored Pirota. Mene mnogo više raduje činjenica da je Pirot tokom cele 2018 godine bio u vrhu kada je u pitanju prosek zarada. To je sigurniji pokazatelj da je ovde došlo do pozitivnih pomaka – kaže Vasić.

Tigar tyers je svakako najznačajniji stub ekonomije u Pirotu. Kao deo Michelin grupe već nekoliko godina zaredom spada u vodeće izvoznike u Srbiji. Jedna od vodećih svetskih kompanija kada je u pitanju proizvodnja pneumatika još jednom je potvrdila da ima ozbiljne planove u Pirotu kada je najavila da će tokom ove godine početi i sa proizvodnjom guma koje će se proizvoditi pod njihovim brendom.

Sa druge strane brojni investititori odlučili su da svoju proizvodnju pod okriljem Slobodne zone Pirot, koja je postala prepoznatljiva ne samo na domaćem, već i na svetskom tržištu za šta je dobila i brojna priznanja. Prošle godine ugledni magazin Financial times proglasio ju je za najbolju u Evropi i treću u svetu. Trenutno u Slobodnoj zoni posluje 18 proizvodnih firmi iz čitavog sveta.  One se bave raznim vidovima proizvodnje od drvnoprerađivačke do tekstilne.

 

Glavni problem za Piroćance trenutno je situacija u neprivatizovanom delu Tigra ad.

– Nadamo se da će država uraditi sve kako bi se situacija i u ovoj kompaniji potpuno stabilizovala. Sa naše strane mi ćemo učiniti sve kako bi pomogli. To je i naš interes jer tamo radi 1200 naših sugrađana – kaže prvi čovek pirotske lokalne samouprave.

Ipak, ono što izdvaja Pirot u odnosu na druge gradove su brojni projekti koji se realizuju i sa domaćim i sa stranim partnerima. Prema podacima stručnih službi gradske skupštine u prethodnih desetak godina se iz raznih projekata u Pirot slilo preko 3 miliona evra. Najsvežiji primer za to je rekonstrukcija srednjevekovne tvrdjave koja je koštala 700 000 evra. Najveći broj ovih projekata radi se u saradnji sa partnerskim optinama u Bugarskoj, čiji predstavnici često ističu da im je Pirot najpouzdaniji partner u Srbiji.

– Da bi se ovakvi projekti realizovali neophodno je imati stabilan budžet. Mi nikada sa tim nismo imali probleme. U ovih 15 godina posebnu pažnju posvećujemo kreiranju budzeta. Nemamo planiranih deficita, i uvek je tu i mali suficit, kada su u pitanju planirana sredstva. To je važno pošto je neophodno da uvek imate 15 procenata za učešće u ovakvim projektima. Ovaj procenat ide i do 30, kada su uzmu u obzir sređivanje zemljišta, priprema obavezne dokumentacija i nadzora i slične stvari koje su neophodno da bi sve funkcionisalo na najvišem nivou – kaže Vasić.

Pored srednjevekovne tvrdjave u Pirotu je iz projekata prekogranične saradnje sredjen i Omladinski stadion, koji je takođe jedan od zaštitnih znakova grada. Zatim rekonstrukcijom sale u Domu kulture dobiven je jedan od najmodernijih bioskopa u Srbiji, a sredjeni su i brojni manji tereni u gradu i rekonstruisane pojedine škole.

Pored projekata prekogranične saradnje Pirot aktivno saradjuje i sa Vladom Republike Srbije. U partnerskim odnosima zajedno je izgrađen novi most koji povezuje dva dela grada i izgrađen je i novi zatvoreni bazen. Na brojni projektima traže se saradnici i u Evropskoj uniji. Tako je Pirot dobio novu zatvorenu halu i najmoderniju sanitarnu deponiju koja ima okružni karakter, a interesovanje da koriste njene usluge pokazali su i drugi gradovi u Srbiji.

Turizam polako postaje jedna od najprofitabilnijih privrednih grana u svetu. I Piroćanci se trude da prate savremene trendove, pa tako za tu namenu izdvajaju značajna sredstva. Teritorija koju pokriva grad Pirot u značajnoj meri se naslanja na Staru planinu, koja potencijalnim turistima nudi brojne interesantne lokacije. Upravo za tu namenu kupljena je od vojske Srbije i stara karaula u selu Dojkinci koje se nalazi u samom srcu ove planine. Sredstvima  prekogranične saradnje ona je preuređena u moderan planinarski dom koji nudi sve pogodnosti turistima. Svi smeštajni kapaciteti su maksimalno iskorišteni, a pojedini  turisti se odlučuju da posete i kategorisana seoska domaćinstva koje takođe nude svoje usluge.

– Svesni smo važnosti turizma u savremenom svetu i upravo zbog toga ulažemo i značajna sredstva kako bi našim gostima ponudili atraktivan sadržaj. Na samoj Staroj planini naša Turistička organizacija uradila je postavljanje putokaza, sređujemo puteve, jer je imfrastruktura jako značajna. Pre drugog svetskog rata Pirot je nazivan malim Jerusalimom, zbog velikog broja crkava i manastira. Mi svake godine za njihovu rekonstrukciju iz budzeta izdvajamo 7 do 9 miliona dinara, kako bi one dobile stari sjaj. Ipak, svesni smo da je najveći turistički dogadjaj tokom godine Sajam pirotske peglane kobasice. U vreme njegovog održavanja svi smeštajni kapaciteti u gradu su popunjeni. Sajam zajednički organizuju Turistička organizacija i Udruženje proizvodjača peglane kobasice. Ovaj proizvod je u proteklih desetak godina izrastao u svojevrstan brend i stao rame uz rame sa našim ćilimom i kačkavaljom – poručuje Vasić.

Kada je kultura u Pitanju, ona se u Pirotu oslanja, pre svega na Dom kulture, Narodno pozorište, Muzej Ponišavlja i galeriju Čedomir Krstić. Poseban kuriozitet predstavlja Medjunarodni folklorni festival koji se svake godine organizuje u avgustu. U prethodnih 14 godina domaća publika mogla je da vidi nastupe ansambala iz Kine, Argentine, Venecuele, Meksika, Portugala i mnogih drugih zemalja, što privlači veliku pažnjuu Piroćanaca. Ljubitelji pisane reči već dvadeset godina svakog februara uživaju u Sajmu knjiga. Ova manifestacija počela je skromno u tadašnjem hotelu Pirot, da bi tokom godina rasla i sada dobila stalni dom u Sportskoj dvorani Kej. Najznačajnija imena domaće književne scene od Matije Bećkovića, Ljubivoja Ršumovića, preko Gorana Petrovića i Vladimira Pištala pa sve do Vladimira Kecmanovića i Dejana Stojiljkovića predstavila su se ovdašnjoj publici. Upravo je i Stoiljković zajedno sa Goranom Gocićem i član žirija na konkursu za kratku priču koju svake godine organizuje Dom kulture, a na koji svake godine stiže veliki broj radova. Pirot može da se pohvali i dugogodišnjom pozorišnom tradicijom. Narodno pozorište je osvajalo brojne nagrade  na raznim festivalima od koji je u najsvežem sećanju nastup sa predstavom Mali Geza na festivalu Joakim Vujić, gde je ova predstava osvojila sve najvažnije nagrade. Pirot je prepoznatljiv i po Muzeju Ponišavlja, koji je zapravo kuća iz druge polovine devetnaestog veka. Gledaocima širom Srbije ovaj ambijent je poznat jer su tamo snimani filmovi Zona Zamfirova i Ivkova slava.

U narednom peridu Pirot se priprema i za jedan veliki sportski događaj. Tokom 2020 godine biće domaćin Školske olimpijade u Srbiji. Upravo zbog toga već se intenzivno krenulo sa sređivanjem sportske infrastrukture, kako bi gosti imali sve uslove za održavanje ovog velikog takmičenja. Koliko Piroćanci vole i poštuju sport govori i činjenica da je jedan od najvećih košarkaških trenera na svetu Svetislav Pešić proglašen za promotera grada, kao svojevrsni ambasador. Sam Pešić nikada nije krio ljubav prema svom gradu u kome provodi svaki slobodan trenutak. To i ne čudi jer je prvi veliki uspeh sa omladinskom svetskom prvenstvu u Bormiju, sa generacijom Divca, Kukoca, Radje i Djordjevica, doziveo tako sto je pripreme sproveo u Pirotu, o čemu svedoči i film 250 stepenika.

Tagovi
14. May 2019.

Leave a Reply