KRAJ ZLATNE KARIJERE: Kari Pešić otišao u trenersku penziju
Jedna od najvećih trenerskih karijera u istoriji evropske košarke završena je u nedelju u Minhenu. Svetislav Pešić, legendarni stručnjak iz Pirota, poslednji put je predvodio ekipu sa klupe, stavivši tačku na 44 godine dugu trenersku priču ispunjenu trofejima, medaljama i generacijama igrača koje je stvorio.
Oproštaj nije imao filmski kraj. U odlučujućoj petoj utakmici finala nemačkog prvenstva Bajern je na svom parketu poražen od berlinske Albe rezultatom 84:81, iako je na poluvremenu imao velikih 20 poena prednosti (47:27). Berlinci su napravili veliki preokret, osvojili titulu šampiona Nemačke, a Pešiću uskratili poslednji trofej u karijeri.
Ipak, jedan poraz ne može da izbriše ono što je Kari gradio više od četiri decenije. Od prvih košarkaških koraka u rodnom Pirotu, preko igračkih dana u Partizanu i Bosni, pa do evropskih i svetskih vrhova kao trener, Pešić je ostavio neizbrisiv trag u srpskoj i svetskoj košarci.
Karijeru je započeo na klupi sarajevske Bosne 1982. godine, a ubrzo je sa juniorskom reprezentacijom Jugoslavije stvorio generaciju za istoriju. Bormio 1987. godine i svetsko zlato koje su osvojili Vlade Divac, Toni Kukoč, Dino Rađa, Aleksandar Đorđević i saigrači, ostalo je jedan od najlepših trenutaka jugoslovenske košarke.
Sa reprezentacijom Nemačke osvojio je senzacionalnu titulu prvaka Evrope 1993. godine, dok je sa Jugoslavijom stigao do evropskog zlata u Istanbulu 2001. i svetske titule u Indijanapolisu 2002. godine. Upravo je osvajanje sveta na američkom tlu zauvek upisalo njegovo ime među besmrtne velikane ovog sporta.
Na klupskom nivou osvojio je Evroligu sa Barselonom, niz nacionalnih prvenstava i kupova, a gde god je radio ostavljao je pečat čoveka koji ne stvara samo pobedničke ekipe, već i velike igrače.
U drugom mandatu na klupi Srbije vratio je nacionalni tim u sam vrh svetske košarke. Osvojio je srebro na Svetskom prvenstvu i bronzu na Olimpijskim igrama.
Poznat po britkom jeziku, jasnim stavovima i bezrezervnoj posvećenosti košarci, Pešić je tokom cele karijere ostao veran principima koje je često ponavljao. Za njega kompromis nije postojao – kako je znao da kaže, „jagnje mora da bude iz Pirot, a medalja zlatna“.
Posle gotovo 45 godina rada, 23 osvojena trofeja i bezbroj velikih utakmica, Kari je spustio tablu i poslednji put napustio trenersku klupu.
