Kopija jedinstvene freske Belog anđela iz Staničenja postavljena u Galeriji “Čedomir Krstić”

U Galeriji “Čedomir Krstić” danas je postavljena kopija jedinstvene srednjovekovne freske Belog anđela iz crkve Svete Petke u selu Staničenje, rad umetnika Časlava Colića. Reprodukcija se nalazi u drugoj sali Galerije i biće dostupna publici do kraja januara.

Autor kopije po mnogo čemu jedinstvene freske Belog anđela staničanskog je akademski slikar i dugogodišnji kopista fresaka Časlav Colić, koji je naglasio da se radi o izuzetnom umetničkom i duhovnom delu, gotovo nepoznatom široj javnosti, iako se nalazi na svega nekoliko kilometara od Pirota.

“Naša deca idu u Italiju, Grčku, obilaze velika kulturna središta, a da ih pitate gde je Staničenje – ne znaju. A na domaku Pirota, pešice za dva sata, postoji anđeo sa belim krilima, kakvog nema nigde”, rekao je Colić.

On je objasnio da je freska iz 14. veka posebna upravo po belim krilima anđela, što je izuzetno retko, gotovo nepostojeće u vizantijskom i pravoslavnom slikarstvu.

“Ja sam 30 godina radio u Narodnom muzeju, u Galeriji fresaka. Ni na jednom mestu, ni u jednom manastiru koji smo obišli, ne postoji anđeo sa belim krilima. Imamo Mileševskog anđela, ali on je beo po odeždi, ne po krilima. U Staničenju, pored bele odežde, anđeo ima i bela krila. Za tri decenije rada na freskama nisam naišao na takav primer”, istakao je Colić.

Govoreći o samom procesu izrade kopije, Colić je naveo da je originalna freska u velikoj meri oštećena, ali da je zahvaljujući iskustvu i dugogodišnjem radu uspeo da izvuče maksimum iz sačuvanog likovnog sloja.

“Krila su simbol svetlosti. Taj slikar je morao da ima jasnu misao zašto ih je naslikao belim. U vizantijskom slikarstvu sve ima svoje pravilo, a ovde vidimo iskorak – jednu filozofsku dimenziju”, rekao je Colić i dodao da bi našim srednjovekovnim freskama mogli da pozavide i najveći likovni stvaraoci renesanse.

“Renesansa je počela u 14. i 15. veku, a mi smo imali renesansu dvesta godina pre Evrope“, rekao je Colić.

Postavljanju kopije prisustvovao je i dr Dragan Mitić, istraživač i autor knjige ” Beli anđeo iz Staničenja – Sedam vekova tihovanja”, koji se godinama bavi proučavanjem crkve u Staničenju i njenih fresaka.  Istraživanje crkve u Staničenju, kako kaže otvorilo je brojna pitanja o njenom poreklu, ktitorstvu, a onda i značenju i autoru freske. Freska Belog anđela je bila skrivena decenijama, a i nakon prvog otkrivanja, nije dobila tumačenje koje bi objasnilo njenu jedinstvenost.

“Sve je to bio jedan veliki izazov – od pitanja ko je ktitor crkve, da li pripada dinastičkoj liniji, ko je autor freske, pa do same freske Belog anđela. Glavna osobenost ove freske je to što je ona unikatna – nema paralele ni u srpskom, ni u pravoslavnom hrišćanstvu, ni u Konstantinopolju, na Svetoj Gori ili u Jerusalimu. Upravo zbog tih krila”, rekao je Mitić.

Za razliku od poznatih predstava Belog anđela u Mileševi ili Žiči, Beli anđeo iz Staničenja nema ulogu glasnika. Njegova krila su bez jasno definisanog reda, paperjasta i okrenuta na gore, što odstupa od ustaljenih ikonografskih kanona i ukazuje na drugačiji, dublji simbolički smisao – prisustvo, mir i duhovno tihovanje.

“Ovo je anđeo prisustva, anđeo mira i tihovanja. On ne donosi vesti, on je tu – prisutan, bdi. Beli anđeo u drugim crkvama je glasnik, dok ovaj naš nije spona između neba i zemlje – on je anđeo koji ostaje”, rekao je Mitić.

Mitić je podsetio da je freska decenijama bila zapostavljena i da njene osobenosti nisu bile detaljno obrađene ni u ranijim stručnim radovima, sve dok istraživanja nisu sistematski započeta. Upravo ta dugotrajna “tišina” dala je i naziv njegovoj knjizi.

Pored freske Belog anđela, pažnju istraživača privukla je i ktitorska kompozicija u crkvi u Staničenju, sa izuzetno realističnim prikazima vlastelinske porodice. Likovi su oslikani sa bogatim detaljima odeće, nakita i vezova, što svedoči o visokom društvenom statusu ktitora. Najimpresivnija među njima je mlada vlastelinka Areta, prikazana sa raskošnim nakitom i odorama, što ukazuje na snažne dinastičke i političke veze tog vremena.

Kopija freske Belog anđela, postavljena u galerijskom prostoru, ima za cilj da skrene pažnju javnosti na kulturno blago koje se nalazi u neposrednoj blizini Pirota, ali i da podstakne interesovanje za crkvu Svete Petke u Staničenju, jednu od najstarijih i značajnijih, a manje poznatih srednjovekovnih spomenika ovog kraja. Rezultat je saradnje umetnika Časlava Colića, dr Dragana Mitića i Gradske organizacije penzionera. Sredinom septembra 2024. godine poklonjena je Muzeju Ponišavlja.