Koja su prava potrošača, kada tražiti pomoć tržišne inspekcije, udruženja potrošača, sudova…

Cilj inspekcijskog nadzora koji vrši tržišna inspekcija može da se svede na zaštitu potrošača, imajući u vidu da su osnovna potrošačka prava, da navedenom samo neka, pravo na bezbednu robu usluge, pravo na zadovoljavanje osnovnih potreba – dostupnost najnužnijih roba i usluga, pravo na obaveštenost – raspolaganje tačnim podacima koji su neophodni za razuman izbor ponuđene robe i usluga, pravo na pravnu zaštitu u zakonom predviđenom postupku, a upravo je to obuhvaćeno delokrugom nadležnosti tržišne inspekcije.
Sektor tržišne inspekcije vrši inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o zaštiti potrošača u skladu sa ovlašćenjima propisanim ovim zakonom i zakonom kojim je uređen inspekcijski nadzor.
Tržišna inspekcija vrši redovne inspekcijske nadzore prema planu koji se zasniva na utvrđenom stanju u oblasti inspekcijskog nadzora i proceni rizika. Takođe, inspekcija preduzima i vanredne inspekcijske nadzore kada se postupa po predstavkama fizičkih lica – potrošača.
Takođe, Sektor tržišne inspekcije, skreće pažnju potrošačima da je i elektronska trgovina, kao vid trgovine u stalnom porastu i tržišna inspekcija vrši nadzor sa aspekta primene zakona o zaštiti potrošača. Veliki broj trgovaca na ovaj način su savesni i usklađeni sa zakonskim odredbama, tako da treba podržavati ovaj vid trgovine. Potrošači imaju mogućnost prilikom elektronske trgovine sa legalnim trgovcima uvek da u potpunosti identifikuju trgovca sa nazivom, poslovnim podacima i matičnim brojem i pibom iz registracija. U slučaju ako se upuštate u trgovinu sa fizičkim licima koji evidentno vrše promet robe ili nabavljate robu preko fejsbuka i drugih društvenih mreža od lica koja se ne mogu identifikovati kao legalni trgovci velika je verovatnoća da ćete robu kupiti od nelegalnog trgovca i samim tim sebi uskratiti sva zakonaska prava koja imate pri kupovini od legalnog trgovca.

Kada se potrošači obraćaju tržišnoj inspekciji

•kada trgovac nije jasno istakao cene na proizvodima i u cenovniku usluga
•kada im trgovac nije dao račun za kupljenu robu ili izvršene usluge
•kada ih trgovac nije obavestio o svojstvima robe, o načinu plaćanja, o načinu i roku isporuke robe, o načinu na koji postupa po prigovoru potrošača, ali sve to pre nego što su kupili robu!
•kada ih je trgovac obmanuo i neistinito prikazao svoj proizvod ili uslugu i sl.
•kada se trgovac nasrtljivo ponašao prema njima, na primer, dolazio im u stan bez njihove saglasnosti i sl.
•kada su videli da trgovac prodaje maloletnicima alkoholna pića (i pivo!) i cigarete
•kada im trgovac šalje robu koju nisu naručili i traži da plate tu robu
•kada im se trgovac obraća, ali se nije tako predstavio
•kada im daje garanciju za proizvod koja je kraća od zakonske (2 godine)
•kada su izjavili reklamaciju trgovcu na saobraznost robe/usluga, ali im trgovac nije odgovorio najkasnije u roku od 8 dana, ili nije rešio reklamaciju u skladu sa svojom odlukom uz njihovu saglasnost najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema reklamacije odnosno 30 dana za tehničku robu
•kada ih je trgovac nezakonito isključio sa distributivne mreže struje, gasa, telefona

GODIŠNjI PLANOVI TRŽIŠNE INSPEKCIJE

Imajući u vidu procenu rizika u oblasti zaštite potrošača, kao i kapacitete ovog organa uprave, tržišna inspekcija je u okviru godišnjeg plana za 2017. godinu, izvršila gotovo 950 inspekcijskih kontrola kod trgovaca gde su inspektori kontrolisali primenu Zakona o zaštiti potrošača. U toku 2017. godine, naglasak je stavljen na kontrolu nepoštene poslovne prakse, dužnosti obaveštavanja naročito kod trgovine na danjinu i kontrolu prodajnih podsticaja.
Dodajemo da je tržišna inspekcija sačinila plan inspekcijskog nadzora za 2018. godinu, gde je akcenat stavljen na kontrolu predugovornog obaveštavanja, poslovne prakse trgovaca, isticanja cena i prodajnih podsticaja, kao i zloupotrebe izraza „garancija“, s tim što je kontrola zloupotrebe izraza „garancija“ planirana kao redovni nadzor i kao službena savetodavna poseta.