Stojan Ristić zvani Naplat uspeo je za života da savlada više od pet zanata, od kojih je većina u izumiranju poput vunovlačarstva, poktivačkog zanata i drugih. Kako za Pirotske vesti priča Naplat, muka ga je naterala da savlada toliki broj zanata pa pored potkivačkog i vunovlačarskog on na profesionalnom nivou poznaje i zidarski zanat, koji je naučio od oca, ali i kuvarski, konobarski i druge zanate. Kako kaže Naplat, sve što vidi da drugi rade on se odmah “navata i prihvata”. Prvu kravu Naplat je “oborio” već u osmom razredu.
Kada jednog dana Naplat prestane da radi u Babušnici će se verovatno ugasiti bar dva stara zanata, potkivački i vunovlačarski.
Naplat je danas poslednji vunovlačar u Babušnici, ali i poslednji potkivač goveda. Kaže da mu je žao što sela nestaju, sve je manje ovaca, goveda, a i ljudi napuštaju ovaj prelepi kraj.
Vunovlačarstvom je Naplat počeo da se bavi tako što je kupio vunovlačaru od čoveka koji se bavio tim zanatom, ali je umro.
“Vunovlačaru sam kupio od čoveka iz Babušnice koji je radio ovaj posao, ali je prestao pa u Babušnici niko to nije radio. Imao sam vunu tako da sam došao na ideju da počnem da se bavim tim zanatom. Samouk sam, niko me nije učio. Išlo je dobro u početku, ali su sada sela u izumiranju, nema više ovaca. Sve je to izumrlo pa sada godišnje jedva da preradim 100 kilograma vune za one koji žele za svoje potrebe da ispletu čarape, džemper i slično. Neisplativo je, ali kad smo već postavili vunovlačaru, ona i dalje radi za one kojima je eventualno potrebno”, kaže Naplat i dodaje da se aktivno bavi i potkivanjem goveda, a prvu kravu je, kako kaže, “oborio” još u osmom razredu.
Kaže da sve što vidi da neko nešto radi odmah prihvata – potkivanje, vunovlačarstvo, a radio je i kao zidar, konobar, u vojsci je bio kuvar i to može i sada profesionalno da radi.
Njegove zanate po svemu sudeći neće imati ko da nasledi, jer kako kaže ima dva sina, ali “njih to ne privlači”.
“Decu je sramota to da rade, jer to niko ne radi. U vunovlačaru uđu, pomognu, ali da imaju korist da uzmu neku paru, to bi ih privuklo. Meni se dešavalo da mi ljudi plate i više nego što tražim. Kada ih pitam što to rade, oni kažu da mi plaćaju više da bih ostao da radim te zanate, da bi imao ko da im učini uslugu, jer mladi ljudi se više tim zanatima ne bave”, ističe Naplat.
Sa selima nestaju i zanati, a nekada su postojale zadruge, seljak je imao gde da proda svoje proizvode, ukazuje on, dodajući sa žaljenjem da je sada sve to izumrlo -nema zadruge, nema sigurne prodaje i to je najveći razlog što je selo izumrlo i uništeno.
Prema njegovim rečima, Babušnica je 1992. godine imala blizu 10 do 15 hiljada krava, njegovo selo Radinjinci 350 krava, a sada nema ni 50.
“Na prethodnom popisu Babušnica je imala 17.000 ljudi, na poslednjem 12.000, a sada da se napravi popis ne bi nas bilo 9.000 ljudi. U glavnoj ulici u dužini od jednog kilometra 46 kuće su potpuno prazne”, jada se Naplat.
tekst i fotografije Aleksandar Ćirić
