IZ RIZNICE MUZEJA PONIŠAVLjA: SVILENE BUBE NA JASTUKU

Tokom XIX veka, vez se koristio za dekorisanje najrazličitijih predmeta, korišćenih za odevanje, za opremanje enterijera, u verskim i zvaničnim upotrebama. Od maštovitosti i domišljatosti vezilje zavisio je i odabir materijala za vez i podloge na kojoj se vezlo.

U zbirci tekstilija muzeja nalaze se dve ukrasne jastučnice čije je ukrašavanje izvedeno čahurama svilene bube. Jastučnica E-1644 od crnog plišanog somota, kvadratnih dimenzija 50h50cm, deo je postavke u krevet sobi, ukrašena je našivanjem čahura svilene bube, metalnim šljokicama i tordiranom žicom. Po sredini jastučnice je buket cveća i veliko slovo S, izrađeni od parčića tordirane žice sastavljane pamučnim koncem i punjene metalnim šljokicama pričvršćene tordiranom žicom. Ispod buketa je veliki sedmolatični cvet od čahura svilene bube i metalnih šljokica, od koga su stranično polukružno raspoređene cvetne grančice takođe od delova čahura svilene bube. Druga jastučnica E-1904 je nešto manjih dimenzija. Na crnoj platnenoj podlozi je igrom parčića čahura svilene bube, belog i zelenog pamučnog konca i srebrnaste folije izvezen cvetni motiv po sredini i uglovima.

Ovakve jastučnice su mogle da se koriste kao zidni dekor ili su punjene predstavljale ukras na krevetu krajem XIX veka. Predstavljaju deo zaostavštine Kostadinke Bošković koju je NOO poklonio muzeju novembra 1957. Kostadinka Bošković je živela u ulici Janka Veselinovića na mestu današnjih zgrada u naselju Češalj. Svilena buba se u pirotskom kraju uzgajala do 60-tih godina prošlog veka, a svilarstvo je imalo tradiciju i privredni značaj. Za uzgoj svilene bube nije bilo potrebno nikakvo ulaganje, s obzirom da je u Pirotu i okolini bilo dovoljno zasada belog duda, čijim su se listom hranile gusenice, i prirodna toplota u toku letnjeg perioda.