IZ RIZNICE MUZEJA PONIŠAVLjA: PREDMETI ZA MEŠENjE TESTA I IZRADU HLEBA
Obilje šuma kojima je pokrivena Stara planina razvila je kod lokalnog stanovništva dar za izradu predmeta i alatki koji su korišćeni kod pripremanja hleba. Izradom su se bavili seljaci u zimskom periodu kada su veći deo vremena provodili kod kuće. Proizvedena roba je pored sopstvene upotrebe, nošena konjima na pirotsko tržište, ali i u pojedina sela gde se tamošnje stanovništvo nije bavilo ovim poslom.
Da navedemo neke od njih: NAĆVE ili N’ČVI, odnosno tekne u Visoku ili brašnenik u Lužnici, jeste sanduk izrađen od tesanih dasaka bukve, hrasta ili čamovine, oslonjen na četiri noge sa poklopcem takođe od tesanih dasaka. Unutrašnjost naćvi je poprečnim daščicama podeljena na dva nejednaka dela, tako da je jedan deo služio za ostavljanje brašna i posuda za mešenje hleba, a drugi deo samo za mešenje hleba. Pojedine naćve su osim vertikalne imale i horizontalnu podelu i to samo na jednoj polovini, koja je služila za ostavljanje posuda. Ukrašavanje na naćvama se izvodilo samo na prednjoj strani jednostavnim plitkim urezivanjem i usecanjem, a sve sa ciljem da zaštiti žito i brašno od zlih očiju.
KOPANjA je drveni okrugli duboki sud u kome se vršilo mešenje testa. KARLICA ili tekne je elipsasta posuda sa ručicama na krajevima u čijoj se glatkoj unutrašnjosti zamešalo testo do narastanja, za razliku od spoljašnjosti na kojoj se vide zaseci od tesle. LOPAR ili krug u Visoku, je daska kružnog oblika sa kraćom drškom, na kojoj se naraslo testo mešenjem formiralo u hleb. DASKA ZA HLEB je kako joj samo ime kaže, dugačka daska na koju se ređao formiran hleb od testa pre pečenja. Ista daska je upotrebljavana i kod ređanja i prenošenja pečenog hleba. MESALj je konopljano platno veće dužine i širine od jednog aršina na koje se ređalo hlebno testo da se ne bi zalepilo jedno za drugo. Posle pečenja, hleb se pokrivao ovim platnom na dasci. U novije vreme, umesto konopljanog platna koristilo se amerikan platno. LOPATA ZA HLEB je služila za prenos hlebnog testa od daske do furune. Izrađena je od drveta sa dugačkom drškom.
SITO različite gustine i veličine izrađivali su sitari u Pirotu od drveta i platna, odnosno kasnije plastične mreže različite gustine i služila su za prosejavanje brašna. OSTRUŠKA je služila za struganje testa sa posuda i sastoji se od metalnog dela u obliku trougla i drvene duže ili kraće drške. Hleb je jedan od nezaobilaznih elemenata u obrednoj praksi kako godišnjeg, tako i životnog ciklusa. Njegova ornamentika je u funkciji simbolike i uloge koju ima u određenom ritualu. Šaranje obrednih hlebova je došlo pod uticajem hrišćanstva i osim dekorativne imaju i zaštitnu ulogu.
Šaranje testa se vršilo bockanjem viljuškama ili grančicama određenog drveta, kao i specijalno za tu priliku izrađenim pečatima, takozvanim ŠARALICAMA i POSKURNICIMA. Njih su izrađivali sami seljaci od pretežno tvrdog drveta, rezanjem. Pored drvenih postoje i metalni poskurnici od mesinga liveni u kalupu, a izrađivali su ih livci iz Janjeva. Šaralice su uglavnom elipsastog oblika i kako im samo ime kaže služile su za šaranje obrednih hlebova koji su vezani za žive ljude, kod krštenja, svadbe, za razliku od poskurnika koji su vezani za šaranje obrednih hlebovakoji su vezani za kult mrtvih, slave, zavetine, podušnice i na njima su urezana slova u krstu Isus Nika.
