Foto-dokumentarna izložba “Pirotski Kej 1923-2023” – Stogodišnji Kej podmlađen i nikad lepši
U organizaciji Istorijskog arhiva u Pirotu, Galerije „Čedomir Krstić“ i Muzeja „Ponišavlja“, a pod pokroviteljstvom Grada Pirota, otvorena je velika foto-dokumentarna izložba “Pirotski Kej 1923-2023”. Na četrdesetak panoa su fotografije sa istorijskim prikazom razvoja Keja a u drugom delu je dvadesetak panoa sa fotografijama sugrađana i ljubitelja Keja sa različitim motivima i pričama. 
Foto-dokumentarna izložba je jedna od brojnih manifestacija kojom se obeležava sto godina od izgradnje Keja. „Kej je sada estetski simbol modernog Pirota ali je u trenutku nastanka njegova svrha i upotrebna vrednost bila potpuno drugačija. Nastao je iz nasušne potrebe ondašnje varoši da se spase od periodičnih poplava. Nemirni tok Nišave je zapravo isprovocirao da lokalna samouprava smogne vanredne snage, finansijske i stručne kako bi realizovala tako kompleksan zahvat koji je podrazumevao produbljivanje korita Nišave i izgradnju bedema kako bi zaštitili grad od visokog vodostaja“ – rekao je, autor izložbe, istoričar, Davor Lazarević.
Ove godine se navršava jedan vek od početka gradnje nasipa duž toka reke Nišave kroz pirotsku varoš. Na inicijativu Dimitrija Ćirića Zagorca, predsednika pirotske opštine i uz veliku pomoć Velimira Velje Vukićevića, velikog prijatelja Piroćanaca, a tada ministra u vladi Kraljevine SHS, počeli su radovi na jednom od najvećih i najznačajnijih infrastrukturnih projekata koji su u Pirotu realizovani tokom prošlog veka. Kej je sredinom 1923. godine dobio obrise po kojima je i danas prepoznatljiv, pa je 20. juna iste godine lokalna skupština donela odluku da taj deo grada dobije naziv „Veljin kej“, u čast čoveka koji je svojim lobiranjem i posvećenošću najviše doprineo njegovoj izgradnji.
Kasnije su i drugi predsednici opštine popout Branka Radosavljevića i Svetozara Misirlića, nadograđivali kej. “Kej je naročito postao prepoznatljiv od trenutka kada je počela sadnja drvoreda lipa, tridesetih godina prošlog veka, kaže Lazarević. Kej se nadograđivao i širio sve do pedesetih godina prošlog veka a onda dolazi do stagnacije sve do 2000 –tih godina kada počinje nejgova renesansa i oživljavanje tog prostora kroz produžavanje drvoreda i podmlađivanje. Danas je duplo, možda čak i troduplo duži od onog koji je napravljen pre stotinu godina, kaže Lazarević. 
Izložbu je otvorio gradonačelnik Pirota, Vladan Vasić, koji je istakao da Piroćanci mogu da budu ponosni na svoj grad i Kej a pre samo dvadesetak godina lipe su padale i bilo je potpuno neosvetljeno. “Odnos prema keju pokazuje i odnos nas Piroćanaca prema razvoju grada, zato sam ja posebno ponosan na poslednjih dvadeset godina i na to kako se promenio Kej. Do pre nekoliko godina nismo imali petlju Pirot Zapad, autoput, nismo imali modernu fabriku Tigar Tajers, sada imamo moderan šoping centar pa čitavo naselje Zapadni Kej, renovirani su svi mostovi od Gazele koji je bio van upotrebe, napravljen novi ljubavni most i novi most Drugi ring. Napravili smo sportsku halu, zatvoreni bazen pa otvoreni plivački kompleks i teren sa veštačkom travom i tu se vidi kako se grad razvijao” – rekao je gradonačelnik. 
“Ako se fokusiramo samo na Kej, možemo da vidimo da smo ga podmladili iako ima 100 godina, nikad mlađi i nikad lepši nije bio, osvetljen je, zasađeno je mnogo mladih sadnica i produžili smo ga uzvodno ka Poljskoj Ržani i nizvodno ka Zapadnom Keju. Sada imamo jedno prelepo šetalište gde ljudi svih generacija mogo da uživaju. Naročito se ponosimo kada dođu ljudi sa strane kada ima pokažemo Kej kao nešto najlepše što Pirot ima” – istakao je gradonačelnik, Vladan Vasić.
