Energetska efikasnost i zaštita životne sredine jedni od prioriteta grada Pirota
Grad Pirot je poslednjih nekoliko godina uložio znatna sredstva u cilju podizanja nivoa energetske efikasnosti i zaštite životne sredine. Svojeveremeno, Pirot je bio jedini grad u Srbiji koji je iz sopstvenih sredstava počeo sufinansiranje toplotne izolacije stambenih zgrada, samim tim i uređenje fasada. Kada je resorno ministarstvo Republike Srbije pokrenulo projekte koji, pored ugradnje spoljašnjeg izolacionog omotača, predviđaju i zamenu stolarije, ugradnju peći na pelet i solarne panele Pirot je bio među prvim lokalnim samoupravama koji je bio spreman da se uključi, i uključio se, u zajedničke projekte. 
Gradonačelnik Pirota, Vladan Vasić, smatra da je podrška resornog ministarstva bila vrlo vredna i za svaki dinar koji je grad izdvojio dobijalo se i više od toga.
“Udruživali smo sredstva i mnogo fizičkih lica imalo je priliku da zameni stolariju na taj način što su imali podršku od nas, refundaciju troškova, minimum 50 posto. Zatim smo krenuli u druge mere – sanaciju fasada, instalaciju solarnih panela za grejanje vode i za proizvodnju struje, ugradnju kotlova na pelet, što ide u prilog i energetskoj efikasnosti ali i boljem kvalitetu vazduha i sigurno ćemo nastaviti i u 2023. godini da to radimo, pogotovo ako ministarstvo energetike nastavi sa svojim subvencijama. Znate i sami da smo i nekoliko zgrada sufinansirali za zamenu fasada i to deluje i lepše, a sa aspekta grejanja za te zgrade trošimo mnogo manje energije” – kaže Vasić.
Ono što je u Pirotu sve naglašeniji problem jeste kvalitet vazduha koji, često, nije na zadovoljavajućem nivou. Po svemu sudeći najveći problem predstavlja veliki broj individualnih ložišta na drva i ugalj.
“Sada kada se dogodio akcident sa amonijakom dva- tri dana Tigar tajers nije radio, Tigar a.d. nije radio, a kvalitet vazduha je bio loš. To znači da industrija i saobraćaj nisu uzrok, već individualna ložišta. To moramo da priznamo i potenciramo. To ne znači da ljudima hoćemo da zabranimo grejanje, ali hoćemo da utičemo na svest, a to znači da u narednom periodu moramo da radimo na tome da čistimo dimnjake, ne ložimo ugljem, ne koristimo sirova drva, promenimo stare šporete. To su neke kratkoročne mere. Dugoročne mere i mnogo efikasnije bile bi da se što više ljudi priključi na centralno grejanje, da kada bude gasa da se priključi na gas. Vidite šta smo uradili sa Toplanom, kada smo prešli na gas niko se više ne žali ni na sumporne okside, azotne okside, emisiju čađi, a pored toga ugasili smo sve kotlarnice u gradu” – kaže Vasić.
On je ukazao da su se mnogi objekti u gradu priključili na centralno grejanje, da su mnogi počleli da koriste ekološko gorivo, poput vrtića i osnovnih škola i tako dalje. Vasić smatra da je lokalna samouprava mnogo učinila da se samnji emisija štetnih čestica u vazduh i da su, ipak, najveći zagađivači individualna ložišta. Grad ulaže dosta novca i u pošumljavanje, a omogućeno je i permanentno praćenje kvaliteta vazduha instaliranjem mernih stanica što je od posebnog značaja za starije, bolesne, majke sa malom decom i slično.
