Ekskluzivno:Knjiga streljanih za Pirot i okolinu

Dr Srđan Cvetković, naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju i sekretar Državne komisije za tajne grobnice u ostavci izjavio je za Pirotske vesti da je za 13 godina istraživanja zločina koji su počinjeni od strane komunističkog režima nakon završetka Drugog svetskog rata došao do frapantnog podatka da je u Srbiji streljano između 60 i 70 hiljada civila. Streljanja je bilo i u Pirotu, o čemu svedoči i precizna evidencija u nesvakidašnoj Knjizi streljanih, koja je na opšte iznenađenje članova Komisije, pronađena u arhivama domaćih službi bezbednosti.

Nakon prvog dela koji je izazvao izuzetno interesovanje posetilaca portala Pirotske vesti jer ga je pročitalo nekoliko hiljada ljudi, u drugom delo razgovora tema su dešavanja u pirotskom kraju, a ekskluzivno vam prikazujemo i knjigu streljanih sa imenima streljanih.

Dr Cvetković kaže za Pirotske vesti da je naš kraj bio specifičan u odnosu  na druge jer su ovde na streljanje dovođeni ljudi iz drugih delova Srbije, što je drugde retko kad bio slučaj. Povrh svega, vođena je i precizna evidencija u stravičnom dokumentu – Knjizi streljanih za Pirot i okolinu, dok su se u drugim krajevima, iz potpuno razumljivih razloga,  naređenja i detalji o streljanjima prenosili usmenim putem.

-Što se tiče Pirota na ovom terenu je takođe bilo masovnih zločina u prvim mesecima revolucionarne vlasti. Na spisku su se našli predstavnici pirotske čaršije kao Svetozar Misirlić i mnogi drugi ljudi mahom imućniji građani i antikomunistički orijentisani. Ipak najpozantiji je svakako svojevrsni Dugi marš skoro tri stotine mladića uglavnom iz okoline Leskovca, Vlasotinca , Grdelice i okoline koji su streljani krajem oktobra i početkom novembra 1944. godine na lokaciji Barje i Kod Kostinog mosta u Pirotu. Samo iz jednog mesta Velika Sejanica streljano je oko 50 mladića mobilisanih u Jugoslovenskoj Vojsci u Otadžbini(JVuO). To je krajnje neobičan slučaj za koji nisam našao dovoljno dobro objašnjenje zašto su potegli toliki put da bi ljude streljali u Pirotu a ne u Leskovcu. Da se ne bi zamerali ljudima na lokalu? Često se ovaj dogadjaj dovodi u vezu sa ovim masovnim odmazdama kontraverzna smrt načelnika OZNA-e(Odeljenje za zaštitnu naroda) za Pirot Pavla Boškovića mada meni ta veza nije potpuno jasna. Podaci o streljanju ovih mladića nalaze se uredno zabeleženi u Knjizi streljanih za Pirot i okolinu. Iznenađuje preciznost i pedantnost u vođenju ovih knjiga smrti od strane OZNA-e  i KOS-a (Kontraobaveštajna služba JNA) jer se godinama pretpostavljalo da je sve rađeno na reč. Kada je reč o lokacijama nedostajalo je političke volje da se istraživanje na terenu podrže a lokacije pristojno ako ne ekshumiraju ono bar pristojno obeleže-kaže dr Cvetković.

Po njegovim rečima, posle rata za Pirotski okrug su karakteristične i potere za odmetnicima pripadnicima JVuO koji nisu imali poverenja u nove komunističke vlasti.

-Mahom su bili koncetrisani po obroncima Stare planine a najtraženija glava bio je oficir JVuO o komandant Nišavske brigade Dušan Petrović Boroš iz Toplog Dola. On se sa svojojom šakom ,,ajduka“ u ovome reonu odolevao sve do jeseni 1946. ucenjen – živ ili mrtav!. Boroš je bio omiljen u narodu kao predratni oficir protivvazdusne odbrane koji se istakao tokom Aprilskog rata u Beogradu oborivši nekoliko nemačkih aviona. To je pothranjivalo maštu kod meštana koji su ga doživlajvali kao novog ,,hajduka Stojana Oreovačkog“ koji je prkosio otomanskim vlastima a o kojem su se legende u ovom kraju prenosile s kolena na koleno. Dvojica seljaka iz Toplog dola koji su bili osumnjičeni od strane OZNA-e kao jataci bila su brutalno likvidirana a taj događaj je prikazan kao pokušaj bekstva preko granice. Poteru je vodio poverenik OZNA-e Dušan Lukić a ona je okončana nakon više pokušaja hapšenja, u kojima je Boroš i ranjen, njegovim hvatanjem nakon izdaje u mestu Suvodol. Petrović je ubrzo osuđen i streljan zbog navodne kolaboracije sa okupatorom-kaže dr Cvetković(na fotografiji ispod).

(kraj drugog dela)

U trećem delu koji će biti objavljen ovog vikenda, moći ćete da pročitate stravičnu ispovest čoveka koga su pripadnici UDBA-e 40 dana držali zatvorenog u odžaku u prostorijama tadašnje UDBA-e, bez hrane i vode, nakon čega su mu lekari spasli život tako što su morali da mu amputiraju obe noge ispod kolega. Taj slučaj stigao je i do ondašnjeg čelnika UDBA-e Slobodana Penezića Krcuna koji je kaznio sve udbaše koji su zverski zlostavljali ovog Piroćanca.

tekst i fotografije Aleksandar Ćirić