Dvadeset najlepših “šestaka” iz domova Piroćanaca biće izloženo na 5. Festivalu pirotskog ćilima
Konkurs “Ćilim kao porodično nasleđe”, koji je Muzej Ponišavlja raspisao u susret petom Festivalu pirotskog ćilima, već u prvim danima izazvao je veliko interesovanje građana. Fotografije ćilima već pristižu, a kako ističu u Muzeju, javljaju se ne samo Piroćanci, već i stanovnici drugih opština Pirotskog okruga.
Festival pirotskog ćilima biće održan od 4. do 6. septembra, a jedna od novina ove godine biće izložba porodičnih ćilima koje čuvaju građani.
“Svake godine trudimo se da na novi način predstavimo naše kulturno nasleđe. Ovoga puta želeli smo da građani iz svojih porodičnih škrinja izvade ćilime koji se decenijama čuvaju i da ih pokažu javnosti. Zato smo raspisali konkurs koji traje od 20. jula do 10. avgusta”, kaže Mila Panajotović viši kustos istoričar Muzeja Ponišavlja.
Građani najpre treba da pošalju fotografije svojih ćilima dimenzije „šestaka“ putem Instagram ili Fejsbuk stranice Muzeja Ponišavlja Pirot ili na mejl [email protected]. Nakon završetka konkursa, stručna komisija odabraće 20 najlepših i najstarijih primeraka, koji će tokom festivala biti predstavljeni na posebno izrađenim ramovima u dvorištu muzeja. Svi učesnici konkursa biće prigodno nagrađeni.
Komisiju čine muzejska savetnica i istoričarka umetnosti Radmila Vlatković, etnološkinja i kustoskinja Lea Vučić, pomoćnica gradonačelnika Milica Golubović i istoričarka i kustoskinja Mila Panajotović.
Prema njenim rečima, odziv je već sada iznad očekivanja.
“Konkurs je otvoren tek nekoliko dana, a već imamo dosta fotografija. Ljudi nas zovu, raspituju se kada mogu da donesu ćilime. Javljaju nam se ne samo iz Pirota, već i iz Dimitrovgrada, tako da interesovanje dolazi iz čitavog Pirotskog okruga”, kaže Panajotović.
Ona podseća da je pirotski ćilim nekada bio neizostavan deo doma i često svadbeni poklon, zbog čega se i danas čuva kao porodična dragocenost.
“Smatram da ćilim ne treba da stoji zatvoren u ormaru ili kovčegu. Treba da bude izložen i korišćen, jer se tako najbolje čuva. Drago nam je što ljudi žele da pokažu svoje ćilime i da podele deo porodične istorije sa sugrađanima”, ističe Panajotović.
Posebnost pirotskog ćilima, dodaje ona, jeste njegova dupla osnova zbog koje ima dva ista lica i izuzetnu trajnost.
“Jedna strana može da traje sto godina, pa kada se okrene i druga još toliko. Upravo zato pirotski ćilim opstaje kroz generacije i postaje pravo porodično nasleđe”, objašnjava Panajotović.
Muzej Ponišavlja danas čuva jednu od najvrednijih zbirki pirotskih ćilima u Srbiji. Kolekcija broji gotovo 400 primeraka, a najstariji sačuvani ćilim datira iz 1861. godine.
