Dr Radmila Zec, epidemiolog: “Iako je epidemiološko praćenje lajmske bolesti ukinuto ona je i dalje prisutna na ovim prostorima”

Tokom letnjeg perioda povećan je broj pacijenata koji se javljaju na pregled zbog ujeda insekata. Najčešće su alergijske reakcije  na ujed ali pojedini insekti poput krpelja mogu da izazovu ozbiljne zdravstvene probleme. Blagovremena i adekvatn areakcija sprečava pojavu određenih bolesti koje mogu da izazovu krpelji a na našim prostorima je to lajmska bolest.

Krpelja ima tokom cele godine ali je od aprila do oktobra pojačana izloženost ljudi krpeljima, objašnjava dr Radmila Zec, epidemiolog Zavoda za javno zdravlje . “Visoke temperature iznad 25 stepeni ubijaju krpelje. S obzirom da je iza nas tropski talas koji je trajao više od dve i po nedelje i da nam predstoji  još jedan takav talas, krpelja će biti sve manje ali na mestima koja su  senovita mesta, gde je visoka trava i žbunje i dalje postoji  rizik od uboda krpelja” – kaže dr Zec i savetuje svima koji planiraju boravak u prirodi da se prethodno dobro  pripreme.

S obzirom na specifičan način kretanja krpelja ona  preporučuje da se zaštite sva mesta na koži gde bi krpelj direktno mogao da priđe. Kod dece  je obavezno nošenje šešira  i redovno pregledavanje po povrfatku iz šetnje. “Dobro pregledati sva topla mesta na telu, pregibe, leđa, vrat, grudni koš i kosu kod dece. Krpelj se ne oseća dok hoda po koži i ne oseća se njegov ubod, zato je potrebno dobro pregledati telo po povratku iz prirode” – kaže, dr Radmila Zec.

Lekari savetuju da se prilikom odlaska u prirodu ponese pinceta. Ako se primeti krpelj potrebno je da se što pre odstrani, da se uhvati što bliže koži  i da se ne gnječi. Ukoliko je krpelj  duže od 24 sata na koži poželjno je da se odstrani u zdravstvenoj ustanovi. “Tek posle odstranjivanja krpelja radi se dezinfekcija tog mesta gde je krpelj bio pripijen  a pre odstranjivanja ne koristiti nikakava sredstva poput benzina, gasa, laka za nokte,  kao št su ranije bili saveti” – kaže dr Zec.

Na područjima gde su rađena Istraživanja zaraženosti krpelja pokazala su da je svaki četvrti krpelj zaražen i može da izazove lajmsku bolest. “U Pirotu  nije rađeno takvo istraživanje ali se ponašamo kao da je svaki treći ili četvrti krpelj zaražen. Ukoliko je krpelj zaražen i u sebi nosi boreliju može da je izbaci i na taj način prenese lajmsku bolest koja može da se manifestuje kroz različite kliničke forme. Kod uboda zaraženog krpelja  karakteristično je crvenilo koje oko samog mesta uboda svetlije a po obodu tamnije kao da je ograničeno  koncentričnim krugom” – objašnjava epidemiolog, dr Radmila Zec.

Važno da ljudi razlikuju alergijsku reakciju od crvenila odnosno promene na koži kod lajmske bolesti. Ako se crvenilo pojavi u prva 24 sata onda je to alergijska reakcija ali ako s ecrvenilo javi dva ili tri dana nakon uboda onda se treba javiti lekaru.

Dr Zec kaže da je pre dvadesetak i više godina na spisku bolesti za epidemiološku obradu bila i lajmska bolest ali je u međuvremenu ukinuto epidemiološko praćenje i ispitivanje lajmske bolesti i ona se više ne prijavljuje Zavodu za javno zdravlje kao obavezna zarazna bolest. Zato u Zavodu ne postoji precizan podatak o broju zaraženih a nema ni obrađenih podataka o mestima na kojima se najčešće dešavaju ubodi zaraženih krpelja.

Sada se pacijenti javljaju lekarima u Domu zdravlja. Pored  karakterističnog crvenila  simptomi su povišena temperatura, glavobolja, malaksalost a može da se javi i otok regionalnih limfnih žlezda. Lajmska bolest izaziva  kasnije komplikacije, neurološke ili srčane smetnje pa može dovesti do ozbiljnih neuroloških, srčanih i  reumatskih oboljenja.