DOKUMENTARNI FILM “ŽENE I PATRIJARHAT: PRIČE SA STARE PLANINE”: Potresna svedočenja deset žena o borbi, dostojanstvu i izdržljivosti

U okviru projekta “Žene i patrijarhat: Priče sa Stare planine” koji je realizovao Centar za podršku lokalnoj zajednici “Mome”, nastao je istoimeni dokumentarno etnološki film. Film obuhvata razgovore sa Staroplaninkama sa ciljem da se ukaže na činjenicu da je položaj žene u društvu, ne tako davno, bio znatno drugačiji. Iskrene i potresne priče, deset žena sa Stare planine, govore nam o životu žena u patrijarhalnim selima, daleko od svetala grada. Njihovi glasovi, ali i svedočenja istoričara, etnologa i aktivista, osvetljavaju ono što je dugo bilo nevidljivo: borbu, dostojanstvo i žensku izdržljivost. U nastavku donosimo razgovor sa autorkom Gordanom Simonović Veljković, kao i link do samog filma.

Kako je nastala ideja za film „Žene i patrijarhat: Priče sa Stare planine“? Šta je bio ključni motiv da se bavite ovom temom?

Beleženje priča i iskustava iz ruralnih staroplaninskih zajednica predstavlja pravo blago za generacije koje dolaze, jer objašnjava tradicionalnu kulturu i rasvetljava obrasce življenja ne samo na ovim prostorima. Naša priča o Staroplaninkama donela je samo neka iskustva života žena ne samo na Staroj planini, već i u drugim oblastima Balkana, gde je položaj žene u društvu, ne tako davno, bio znatno drugačiji. Bilo je veoma važno zabeležiti ove priče dok još živi sećanje na neko vreme kada se živelo i razmišljalo drugačije, i potražiti trag svega kroz šta su ove žene prošle u današnjem trenutku.

Koliko je trajalo istraživanje i prikupljanje priča za film? U kojoj meri su žene bile spremne da govore o svojim iskustvima?

Prvobitno sam se fokusirala na istraživanje materijala koji je Dragoljub Zlatković zabeležio na terenu i objavio u svojim knjigama, odakle se takođe može mnogo saznati o položaju žene na ovim prostorima kroz istoriju, a nakon toga smo radili na terenu. Istraživanje je počelo u novembru 2023. godine i žene su rado podelile svoje priče sa nama, na čemu im se iskreno i srdačno zahvaljujem u ime celog tima. Pored Dragoljuba Zlatkovića, našeg istraživača narodne kulture, u filmu govore i Mila Panajotović, istoričarka koja kroz dokumentovane primere / fotografije / zapise sagledava položaj žena na ovim prostorima kroz vekove i Milinka – Minja Nikolić, aktivistkinja za prava žena sa sela.

Na koje oblike rodne neravnopravnosti ukazuje film?

Film je slojevit, iz njega se čita mnogo toga i mogu se videti koreni nepravde prema ženama, ali ono što je i danas prisutno i što tek mlade generacije počinju da menjaju jeste običajno pravo nasleđivanja. Kod nas je u ruralnim sredinama i dalje veoma prisutno „Sve za muškoto“.

Koja Vam je priča iz filma posebno ostala u sećanju i zbog čega?

Sve priče su na mene ostavile veoma dubok utisak i ne bih izdvojila nijednu posebno, jer je u filmu prikazano tek malo njihovih iskustava, koja su slikovita i dragocena. Neke su me priče ganule do srži, neke razljutile, ali ima i onih koje pokazuju snagu, kreativnost i snalažljivost ovih žena i to se, možda, može bolje videti u razgovorima sa Staroplaninkama na različite teme, koji su takođe objavljeni na našoj YouTube stranici http://www.youtube.com/@centarzapodrskulokalnojzaj5281

Kako je rad na ovom filmu uticao na Vas lično, kao autorku, ženu i aktivistkinju?

Osećam ogromnu zahvalnost prema ženama koje su podelile svoje priče, iskustva i razmišljanja i veliko poštovanje i divljenje prema njima zbog snage koju su pokazale u, često surovim uslovima života u planinskim selima. Takođe sam, na neki način, poražena jer mi je rad na filmu pokazao koliko su jaki ti patrijarhalni obrasci i danas, i koliko same žene doprinose njihovom prenošenju kroz vreme. Ponekada sam bila i zbunjena, jer se na tim ženama vidi da su imale težak život, ali one na licima nose radost i vedrinu. Ovo je za mene bilo zaista posebno iskustvo.

Da li očekujete da ovakvi filmovi mogu doprineti većoj društvenoj svesti i promeni? Šta je bio Vaš cilj?

Da otrgnem od zaborava delić ženske istorije ovog kraja i dam glas onima koje ga u javnosti nikada imale nisu. Da ukažemo mladima da su poštovanje, uvažavanje i ravnopravnost važni, ali da se za ove vrednosti i dalje treba boriti. Smatram da ovakve teme mogu doprineti povećanju svesti i promenama, ali vidim i da pojedini ljudi na ta vremena i običaje gledaju selektivno i romantizuju takav način života, i posebno me pogađa kada tako nešto govore žene, i to one obrazovane, koje bi trebalo da budu nositeljke promena u svojoj okolini. Da se razumemo: nije sve bilo loše, bilo je tu i poštovanja među ljudima, porodične sloge, napretka u zajednici, ali je život žena bio drugačiji u odnosu na život muškaraca i neuporedivo teži od onoga koji žene žive danas.

Da li planirate nastavak rada na ovoj temi, možda kroz serijal, radionice ili nove projekte?

Da, svakako ćemo nastaviti da radimo na ovoj temi na terenu, a tu su i razgovori sa stručnim konsultantima koji u filmu nisu prikazani, zbog formata, a sadrže važne informacije i zaključke i mogu biti vrlo zanimljivi za stručnu i naučnu, ali i širu javnost.

Na koji način ćete promovisati film?

U toku je YouTube premijera filma na našoj stranici, na linku https://youtu.be/XcLPsQKux_Y?si=_HrMZ56lm-mPZTL2 i tu će biti dostupan do sredine avgusta, nakon čega ćemo se potruditi da ga plasiramo dalje kroz festivale i medije i pozivam zainteresovane da iskoriste priliku i da ga pogledaju, a mi ćemo svakako u narednim danima organizovati i premijeru u našem Klubu solidarnih žena Pirot, gde su dobrodošli svi koji žele da vide film i da o njemu diskutuju sa ekipom koja je na njemu radila.

Ko je, pored Vas, bio deo ekipe koja je radila na filmu?

Glavnu ekipu činile smo Snežana Manić, Mirjana Gmitrović Todić i ja, a učestvovali su i Miloš Manić, Bojan Đorđević, Milan Panić, Vuk Jovanović, Marina Mijalković… Da film bude „zaokružen“ pomogli su nam stručni saradnici Mila Panajotović, Dragoljub Zlatković i Minja Nikolić, a koristim priliku i da srdačno zahvalim našem frulašu Dušanu Antiću koji nam je ustupio muziku za film i svima koji su ustupili dokumentarne fotografije Staroplaninki koje su nam pomogle da lakše dočaramo jedno drugo vreme i žene u njemu.

Razgovori sa Staroplaninkama obavljeni su uz podršku Ženskog fonda Rekonstrukcija iz Beograda, a film je urađen zahvaljujući podršci Ekumenske inicijative žena iz Omiša.