Da li je med od 150 dinara za kilogram zaista med?

Kažu ljudi da svaka roba ima svog kupca, i to je tačno. Na tržištu se mnogi istorodni proizvodi mogu naći po veoma različitim cenama, koje čak nisu ni približne, i kreću se u rasponu od nekoliko stotina dinara i svako može kupiti ono što želi. Međutim, kada je ishrana u pitanju, ili lekoviti, prirodni proizvodi kao što je pčelinji med, da li cena treba da bude odlučujuća pri kupovini. Konkretno, ovih dana se na tržištu može naći “med” za samo 150 dinara za kilogram. U većini maloprodajnih objekata u Pirotu cena za kilogram je od 400 do 600 dinara. Na pijaci, kod poznatih pirotskih pčelara koji imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo, čiji je med nesumnjivog porekla, cena je od 800 do 1.000 dinara.

Ova godina je bila izuzetno nepovoljna za pčelare u pirotskom kraju. Mnogi pčelari nisu vrcali med, već je ostavljen pčelinjim društvima kao hrana. Ne pamti se teža godina, a takvu situaciju dodatno je otežala i epidemiološka situacija. Za pirotske prilike cena od 900 dinara je, možda, visoka kažu pčelari sa kojima smo razgovarali, ali u ovakvim okolnostima ne može niže, s obzirom da je i otkupna, na veliko, 6,2 evra.

“Čula sam da se pojavio u prodaji med iz Ukrajine za samo 150 dinara, tu nema nikakve logike. Od pre dva meseca u Pirotu je cena 900 dinara i verovatno je za naše prilike visoka, ali tako je. Mi selimo pčele, suprug, svekar i ja održavamo 140 košnica, ipak smo nešto meda izvadili jer bez selidbe je teško. U vanrednom stanju smo sve papire obezbeđivali da bismo mogli da završimo neophodne poslove u pčelinjaku. Imamo registrovano gazdinstvo, RS broj imamo i sve radimo na propisan način i proizvodi su potpuno prirodni” – kaže, pčelar, Marija Hristić.

“Nismo ni vrcali med, imalo je oko 30 kilograma i to smo kao hranu ostavili pčelama, a imamo 240 košnica. Mi se time svi bavimo. Imamo registrovano gazdinstvo i ono se vodi na mog supruga, Marina Minčića. Evo, imate med u mnogim prodavnicama po 450 dinara za kilogram, ali to nije pravi med, to je konditorski med za kolače. To ljudi treba da znaju. Sadašnja cena ne može da ide naniže, samo naviše. Otkupna cena meda je šest evra i dvadeset, čak i šest i po daju za bagremov med, nikad nije bila viša cena. Prošle godine je bila četri evra i dvadeset a sad šest i po”- rekla nam je gospođa Minčić, koja pored obaveza u pčelinjaku prodaje med i ostale pčelinje proizvode na pijaci.

Miloš Rančić, predsednik Udruženja pčelara “Pirotska dolina” navodi reči jednog od najstarijih pirotskih pčelara koji kaže da za svojih pedeset godina nije doživeo ovako nepovoljnu godinu za pčelarstvo. Dešavalo se da se ne vrca livadski med, ali se nije desilo da od livadske paše pčele nemaju hranu za sebe. Ne zna se šta je do toga dovelo, ali uprkos tome pčelari su zadovoljni količinom hrane u pčelinjim društvima. Cena meda kod pčelara je individualna stvar, ali, kaže Rančić, ne može biti niža od 800 dinara. Kada je reč o medu koji se prodaje za trista ili petsto dinara tu treba biti obazriv, jer je med lekovit proizvod.

“Ljudi mora da obrate pažnju šta kupuju. Obaveza je proizvođača je da stavi etiketu na kojoj se nalazi istinito poreklo onoga što je u tegli. Moguće je da piše da je to lipov, bagremov med ili livadski, ali na etiketi dole u ćošku, obično je napisano najsitnijim slovima, treba da stoji da li je to pekarski zaslađivač. Ako je tako, to je nešto suprotno od onoga što je med. Kvalitet je vrlo važan, jer sada, sami vidite, ni jedan od stotine recepata za jačanje imuniteta i slično, ne postoji a da se ne spominje med. Ali, taj med mora da bude prirodan, pčelinji med i najbolje ga je kupiti od poznatih pčelara. I ono što kao pčelar i predsednik udruženja želim da istaknem veoma je važno podizati svest ljudi o značaju same pčele. To je jedan od najvažnijih prioriteta, jer 80 posto proizvoda koji se nalaze na rafovima u bilo kojoj prodavnci direktno ili indirektno zavisi od pčela, to je vrlo ozbiljan i značajan podatak” kaže, Miloš Rančić, predsednik Udruženja pčelara “Pirotska dolina”.

Udruženje pčelara u Pirotu ima oko 120 članova i pčelarstvo u našem kraju je poslednjih godina u velikom zamahu. Zahvaljujući, pored ostalog, i podsticajima lokalne samouprave, sve više je pčelara početnika i ljudi koji se veoma ozbiljno bave ovom privrednom delatnošću.