Ostale vesti

Čuvaju ćilim od zaborava

STAPAR: U okviru projekta „Očuvanje i revizalitacija staparskog ćilima” koji zajedno realizuju Grad Sombor i Etno mreža Srbije, u Staparu kraj Sombora se od 24. septembra do danas održava Tkačka kolonija na kojoj učestvuje desetak tkalja. One pod budnim okom instruktorke Slavice Ćirić, direktorke Zanatske zadruge za izradu ćilima iz Pirota, od zaborava štite umeće tkanja ćilima. Kolonija se, uz podršku Ambasade Australije, Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Udruženja žena „Staparke“, organizuje zarad promovisanja tradicionalnog ćilimarstva, kako bi se staparski ćilim sačuvao od zaborava, a namera je da ova inicijativa dobije stalan karakter.

– Pre nešto više od godinu dana krenuli smo od male priče u kojoj smo dobili veliku podršku žena iz Pirota, ali su vrednost našeg poduhvata prepoznali i prijatelji iz ambasade Australije i naše somborske lokalne samouprave- kaže Snežana Aperlić, predsednica UŽ „Staparke“, okružena sa pedesetak izloženih starih staparskih ćilima u zvučnoj atmosferi lupkanja tkačkih razboja. – Trudimo se da sačuvamo od zaborava umeće izrade staparskih ćilima, bez kojih se nije mogao zamisliti devojački štafir. Po broju ćilima koji su se donosili u miraz se i procenjivalo bogatstvo porodice iz koje devojka dolazi, a kako suse obično ćilimi pravili u paru, običaj je bio da kum na poklon uvek dobija dva ćilima.

„Staparke” čuvaju tradiciju vezanu za izradu ćilima i procenjuju da u ovom selu po kućama postoji negde preko 2.000 starih ćilima i ponjavica. Mnogi su stariji od sto godina, pošto i u uslovima intenzivanog korišćenja svaka od strana ćilima izrađenog prirodnom vunom može da služi 50 godina, što njegovo trajanje produžava na čitav vek.

12038449_1656002461282277_9196206554168294807_n
Amasadorka Džulija Fini, Slavica Ćirić i Violeta Jovanović-foto lična arhiva Slavice Ćirić

O tome kako su se na jednom mestu našli pirotski i staparski ćilim i detalje u vezi ovog nekada nezaobilaznog dela imobilijara uglednijih kuća govorila je Slavica Ćirić, direktorka Zanatske zadruge za izradu pirotskog ćilima:

– Sličnosti su velike, jer se i staparski i pirotski ćilim baziraju na floralnim, cvetnim motivima, dok mu geometrijske šare, za koje se veruje da potiču od pre pet vekova, služe za „povezivanje“ motiva. Razlika je najviše u samom razboju, pošto u Pirotu koristimo vertikalni, dok su preci naših dragih prijateljica u Staparu koristili horizontalne razboje.

U svet ćilimarstva strastveno se uputila Ana Ilić Panjković, inače diplomirani strukovni inženjer dizajna tekstila i odeće, koja već šest i po godina u svojoj zanatskoj umetničkoj radionici „Rustikana“ kombinuje nove i tradicionalno izrađene materijale.

– Izrada samih ručno tkanih ćilima trenutno nije profitabilna, ali zahvaljujući sredstvima i subvencijama do kojih se stiže učešćem na konkursima države i lokalne samouprave, moguće je više poraditi na brendiranju ovakvih umotvorina, što bi u nekim razvijenijim stadijumima bio preduslov za obezbeđivanje egzistencije tkalja- sigurna je Ana Ilić Panjković, čije su kreacije bile svojevremeno predstavljene i u Londonu. Ona naglašava da je neophodna konstantna podrška države u ovakvim projektima.

Da je veliki potencijal u staparskom ćilimarstvu prepoznat pre svega u Somboru, potvrđuje Nemanja Sarač, somborski gradski većnik zadužen za kulturu.

– Uz nesebičnu pomoć prijatelja iz australijske ambasade punim kapacitetom podržavamo ovaj projekat, za koji se nadamo da će već sledeće godine moći da postane samoodrživ. Namera nam je da upravo ovakve proizvode starog umetničkog zanata uvrstimo u paletu takozvanih diplomatskih poklona, što bi, pored revitalizacije sela i ekonomskog osnaživanja žena, doprinelo i zaštiti naše kulturne baštine – otkrio je Sarač namere somborske lokalne samouprave. Sa tim stavom se složio i pomoćnik gradonačelnika Vladislav Živanović, koji je pružio podršku ovogodišnjoj tkačkoj koloniji, za koju postoji plan da postane tradicionalna.

M. Miljenović

Najlepši Bokin ćilim

Ceo projekat od početka podržava ambasadorka Australije u Beogradu Yulija Fini, pa je na ovoj tkačkoj koloniji, kako sama kaže, impresionirana umećem i strašću ovdašnjih i pirotskih žena dobila najteži zadatak – da oceni i uz pomoć kolega iz žirija, među pedesetak izloženih, odabere najlepši stari staparski ćilim.

Nagrada je otišla u ruke Vere Volić-Oblišar, čiji je ćilim tkan u Staparu još u 19 veku, u njenu porodicu došao kao miraz. Kako se u Staparu familije prepoznaju više po nadimcima nego po prezimenima, nagrađena je, zarad ovdašnje javnosti, morala da naglasi da ćilim dolazi iz Bokine kuće.

Izvor:Dnevnik

Slične vesti

Leave a Reply

Back to top button