Blagodatni oganj i u Pirotu!
Jedno je od najvećih čuda i tajni Gospodnjih koje običan čovek može da vidi i doživi – Blagodatni oganj ili Sveti oganj stigao je večeras po prvi put u Srbiju, specijalnim letom iz Tel Aviva. Pola sata posle ponoći Blagodetni oganj će stići i u Pirot, u Hram Uspenja Presvete Bogorodice u Tijabari, izjavio je kasno večeras za Pirotske vesti, starešina Hrama, otac Nebojša Vujić.
– Noćas, negde pola sata posle ponoći, Blagodetni oganj biće donešen u naš Hram. Oganj će biti unešen u crkvu i već noćas će vernici moći da upale skup sveća, a jutarnja Vaskršnja služba će svakako početi iznošenjem ognja iz oltara i svi prisutni vernici pale svoje sveće, i sa tim svećama ophode oko crkve pevajući. Svi koji se mole idu sa zapaljenim svećama, izražavajući time duhovnu radost Svetonosnog Praznika – izjavio je starešina Hrama u Tijabari, otac Nebojša Vujić.
Jutarnja Vaskršnja služba počinje ujutru u 6 sati.
Blagodatni oganj
Sveti oganj se smatra čudom, koje se događa jednom godišnje na Veliku subotu.
On je očigledan dokaz prisustva Božjeg.
Blagodatni oganj uvek se čeka na istom mestu i u isto vreme – u crkvi Vaskrsenja Isusa Hrista, odnosno Grobu Gospodnjem, na Veliku subotu pre podne, uoči Vaskrsa.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja – koji je monumentalna crkva, a Grob Gospodnji (naziva se još i Kuvuklija) nalazi se u njoj i praktično je crkva u crkvi – pored policije i vojske, red i ceremonijalne obaveze izvršavaju zvanični čuvari Hristovog Groba – Kavasi (Gavazi), Turci Seldžuci potomci najstarijih čuvara Groba, rodom iz Konstantinopolja (Carigrada), neprekidno iz dve porodice već više od 250 godina.
Pretres patrijarha
Saborni hram se otvara na Veliku subotu u 10 sati, a sat kasnije komisija sastavljena od gradskih vlasti – načelnika policije i predstavnika Ministarstva za turizam grada Jerusalima i crkvenih predstavnika pravoslavnih Grka i monofizita Jermena i Kopta, u celoj Sabornoj crkvi Hristovog Groba gasi sva svetla, sveće i kandila, kojih samo u Kuvukliji ima preko stotinu.
Zatim se Kuvuklija pregleda da ne bi ostao neki predmet kojim bi mogla da se upali vatra. Na mermernu ploču Groba članovi komisije ostavljaju komade vate, neupaljeno kandilo i patrijarhov molitvenik sa zlatnih listićima, a ulaz zapečaćuju ogromnim voskom ispod koga su vrata zavezana sa belom trakom u obliku slova H.
Oko 13.00 časova dolazi patrijarh Jerusalima i cele Palestine, otac Sionske crkve sa velikodostojnicima u litiji. Ova svečana litija obilazi tri puta oko Kuvuklije uz pojanja “Voskresenije tvoje Hriste Spase”, i “Svjete tihij”, posle čega patrijarh blagosiljajući narod, predaje žezal svojim pomoćnicima, skida mitru, sakos i omofor ostajući samo sa epitrahiljom, u stiharu, pojasu i narukvicama.
Ulaskom u Hristov Grob, patrijarh klekne lagano prelazeći vatom po mermernoj ploči Groba, izgovarajući pravosvešteničke molitve za dolazak Blagodatnog ognja.
Pored njega su pripremljena četiri snopa od po 33 sveće, što simboliše broj godina koje je imao Hrist kad je raspet.
U paraklisu Anđela, na samom ulasku u Hristov Grob, je i jermenski predstavnik, i to na metar i po, kontrolišući da slučajno patrijarh sam ne upali svežnjeve sveća. Ovo nepoverenje ide u prilog tome da Blagodatni oganj zaista dolazi, ali samo pravoslavnom patrijarhu!
Plamen se spušta niz crkvu
Prilikom našeg hadžiluka u Svetu zemlju, o Vaskrsu 2004. godine, koji je tada bio 11. aprila, na Veliku subotu crkva Vaskrsenja bila je prepuna naroda iz svih krajeva sveta.
Sa svežnjevima od 33 bele sveće u rukama jedni kraj drugih stajali smo mi Srbi, zatim Rusi, Grci, pravoslavci, katolici… hrišćani iz čitavog sveta. Iako ogromna, crkva Vaskrsenja ipak je bila premala za sve one koji su hteli unutra. Oni koji su već ušli bili su pravi srećnici!
Uzbuđenje među vernicima bilo je posebno. Svi su se tiskali, želeći da budu što bliži crkvi Groba u kojoj se nalazio tadašnji patrijarh jerusalimski Irinej Drugi. Nas sedamsedetak vernika iz Srbije, koji smo doputovali u organizaciji “Dobročinstva”, stajali smo tridesetak metara od Kuvuklije, sa visoko podignutim svećama, očekujući da će se baš nama, kao što se to ranijih godina događalo pojedinim vernicima, kako se pričalo, direktno spustiti Blagodatni oganj.
Dok se patrijarh molio u Grobu, mi smo skrušeno stajali i na molitveno tih način pevali pesme i uznosili molitve Isusu Hristu i Presvetoj Borodici. Za razliku od nas, pravoslavni Arapi, Palestinci i monofiziti Jermeni očekivali su silazak Ognja udarajući u talabase, pevajući i igrajući.
Posle dvadesetak minuta, iznenadna bela svetlost munjevito se spustila na svodove Kuvuklije a naše uzbuđenje dostiglo je vrhunac. Platinasto-bela ognjena nit, u vidu munji spustila se kroz kupolu Saborne crkve, parajući vazduh, brzinom ipak dovoljnom da ljudsko oko može da je registruje.
