Ovu aplikaciju možete videti na sledećim platformama – Android: Psychotherapy Toolkit na Google Play
iPhone: Psychotherapy Toolkit na App Store.
Petrović u razgovoru za PV kaže da je on sa svojim timom član Naučno tehnološkog parka u Nišu, a imaju u planu i da potpuno besplatno naprave aplikaciju za NURDOR, za pomoć roditeljima dece koja se bore sa karcinomima, a u pregovorima su i sa dnevnom bolnicom o besplatnoj aplikaciji za njihove korisnike.
Kada je reč o njihovom poslednjem projektu, aplikacija je dizajnirana da osnaži korisnike praktičnim alatima i tehnikama, čineći brigu o mentalnom zdravlju pristupačnijom i lakšom za upravljanje.
Ovo nije naša prva aplikacija; prvu smo razvili 2015. godine kao deo projekta sa talentovanim studentima programiranja iz Niša. Ta aplikacija, pod nazivom “Vežbe disanja”, ubrzo je zaživela i nakon nekoliko godina dostigla neverovatnih 100.000 preuzimanja. Ohrabreni ovim uspehom, nastavili smo dalje i razvili još dve aplikacije.
Vođeni ovim iskustvom, kao i napretkom tehnologija i rastućim potrebama tržišta, došli smo do ideje da kreiramo aplikaciju koja će biti više od edukacije, a manje od samog psihoterapijskog procesa. Tako je nastao Psychotherapy Toolkit – naš pokušaj da približimo ljudima suštinu psihoterapijskog procesa i tehnike Kognitivno-bihevioralne terapije (KBT). Ova aplikacija ima za cilj da spoji najbolje iz oba sveta, omogućavajući korisnicima da, kroz interaktivne sadržaje, bolje razumeju sebe i postignu pozitivne promene u svom životu-priča Žarko.
-S obzirom na to da su biznis, tehnologija i znanje u središtu našeg projekta, naš tim je pažljivo sastavljen od različitih stručnjaka. U srcu projekta je 15 psihoterapeuta iz kabineta Agora u Nišu, čija stručnost vodi ceo proces. Pored toga, imamo iskusni tim senior programera i UX dizajnera koji su zaduženi za tehnički deo, kao i našeg CEO-a i menadžera koji se bavi ekonomskim aspektima. Ponosni smo na činjenicu da smo angažovali i statističara, koji osigurava naučnu validnost naših upitnika i testova, kao i prevodioce i lektore koji paze na jezičku preciznost. Posebno želimo da istaknemo našu saradnju sa programerskim timom, koji je izvanredno razumeo potrebe psihoterapijskog procesa i pokazao izuzetnu tolerantnost prema svim promenama i zahtevima koje konstantno uvodimo. Ovo je značajno doprinelo kompleksnosti razvoja, što je razlog zašto smo proveli dve i po godine u razvoju aplikacije pre nego što smo je plasirali na tržište-navodi Petrović.
-Imamo ambiciozne planove za budući razvoj naše aplikacije. Naš cilj je da svakih dvadesetak dana dodajemo nove tehnike i kategorije, kako bismo kontinuirano unapređivali korisničko iskustvo i pružili sveobuhvatne alate za mentalno zdravlje. Trenutno pripremamo novu kategoriju pod nazivom “Socijalna anksioznost”, koja će uključivati specifične tehnike za suočavanje sa ovim problemom, kao i tehnike vezane za neurotičke izazove. U narednoj godini planiramo da dodamo najmanje 30 novih tehnika, pored već postojećih 25 trenutno dostupnih. Ovi dodaci će omogućiti korisnicima da imaju pristup još raznovrsnijim i efikasnijim alatima za poboljšanje svog mentalnog zdravlja, čime će naša aplikacija nastaviti da se izdvajaju po obimnosti, profesionalnosti i kvalitetu ponuđenih tehnika-zaključuje Petrović u razgovoru za PV.
-Mi smo ponosni članovi Naučno-tehnološkog parka (NTP) u Nišu, gde dobijamo značajnu podršku u vidu konsultacija, organizacije posla i povezivanja kroz takozvani networking. Međutim, kada je reč o finansiranju, naš projekat smo od samog početka koncipirali tako da bude samoodrživ. To znači da smo već dve i po godine sami finansiramo sve aspekte razvoja. Iako bismo naravno voleli da imamo dodatnu pomoć, verujemo da ozbiljnost projekta ne sme zavisiti od spoljne podrške. Uvereni smo da će Psychotherapy Toolkit postati samoodrživ biznis. U skladu s tim, aktivno se bavimo networkingom sa svim firmama i institucijama koje potencijalno mogu pružiti podršku našem projektu. Naša vizija je jasna: da stvorimo alat koji će imati dugoročni uticaj na mentalno zdravlje korisnika, bez obzira na spoljne faktore, navodi Petrović.
intervju vodio Aleksandar Ćirić, urednik PV.