Sve više stranih radnika u Pirotu – kako smo došli do toga da radnu snagu tražimo hiljadama kilometara daleko?
Do pre nekoliko godina strani radnik u Pirotu bio je prava retkost. Danas ih srećemo sve češće, u gradu, marketima, na Keju – najpre su stigli vozači autobusa, a sada radnici iz Azije i drugih delova sveta rade u proizvodnim i građevinskim firmama.
To naravno nije samo pojava u Pirotu. Srbija poslednjih godina ima sve izraženiji nedostatak radne snage u pojedinim zanimanjima i sektorima, a država je od februara 2024. pojednostavila proceduru zapošljavanja stranaca uvođenjem jedinstvene dozvole za boravak i rad.
Ali administracija nije glavni razlog njihovog dolaska.
Glavni razlog je jednostavniji – poslodavci sve teže pronalaze domaće radnike.
Gradovi poput Pirota su godinama gubili stanovništvo, deo mladih otišao je na školovanje ili posao u veće gradove i inostranstvo, a pojedina zanimanja postala su posebno deficitarna. Prvo se to jasno videlo kod profesionalnih vozača. Danas se isti problem sve više oseća i u proizvodnji.
Kada domaćih radnika nema dovoljno, firme nemaju mnogo izbora. Proizvodnja ne može da stane zato što se na konkurs niko nije javio.
Iskustva pojedinih pirotskih poslodavaca sa stranim radnicima uglavnom su pozitivna. Kažu da ih, kada se uračunaju zarada, smeštaj, dokumentacija i ostali troškovi, strani radnik često košta više nego domaći.
Razlika koju deo njih ističe jeste produktivnost.
Ljudi koji su prešli nekoliko hiljada kilometara da bi došli na posao uglavnom imaju vrlo jasan cilj – da rade i zarade. Poslodavci sa kojima smo razgovarali navode da je veliki deo tih radnika disciplinovan, redovan i veoma motivisan za posao.
Istovremeno, sve češće se postavlja i drugo pitanje – da li je odlazak u inostranstvo za svakog kvalifikovanog radnika i dalje finansijski toliko isplativ koliko se često misli. Dobar majstor ili radnik sa znanjem i zanatom danas i u Srbiji može da ostvari veoma pristojnu zaradu. Kada se u inostranstvu od plate odbiju visoka kirija, komunalije, prevoz, hrana i drugi životni troškovi, razlika koja ostaje na kraju meseca ponekad je mnogo manja nego što izgleda kada se porede samo bruto ili neto plate. Za pojedina deficitarna zanimanja može se dogoditi i da radnik u Srbiji, uz niže troškove života, na kraju raspolaže sa više novca nego neko ko radi isti ili sličan posao na Zapadu.
Naravno, to ne znači da je svaki strani radnik bolji od domaćeg. Ali pokazuje zbog čega firme, nakon prvih iskustava, nastavljaju da ih angažuju.
Pirot tako polako ulazi u novu fazu.
Decenijama smo gledali kako ljudi iz ovog kraja odlaze u Nemačku, Austriju, Slovačku ili Sloveniju u potrazi za boljom zaradom. Danas ljudi iz Nepala, Indije i drugih udaljenih zemalja dolaze u Srbiju iz gotovo istog razloga.
I koliko god teško bilo da se prizna, možda upravo ta promena najbolje pokazuje koliko se tržište rada promenilo.
Nekada je najčešće pitanje bilo: „Gde pronaći posao?“
Danas sve više poslodavaca pita: „Gde pronaći radnika?“
