Vrućine povećale broj intervencija Hitne pomoći za 30 odsto: Najugroženiji hronični bolesnici i stariji od 65 godina
Ekstremno visoke temperature poslednjih dana dovele su do povećanog broja poziva i intervencija Službe hitne medicinske pomoći u Pirotu. Kako je izjavila načelnica službe dr Vladana Stojanović, broj poziva povećan je za oko 30 odsto, a najveći priliv pacijenata beleži se u večernjim satima, kada, uprkos zalasku sunca, temperatura vazduha ostaje visoka.
Načelnica Službe hitne medicinske pomoći dr Vladana Stojanović kaže da se građani najčešće javljaju zbog malaksalosti, vrtoglavice i problema sa krvnim pritiskom.
“Pacijenti se najčešće žale na izraženu malaksalost, slabost, vrtoglavicu, nestabilnost pri hodu, oscilacije krvnog pritiska, ubrzan rad srca i otežano disanje. Najčešće se javljaju pacijenti sa srčanim tegobama, dijabetičari i starije osobe od 65 godina”, kazala je dr Stojanović.
Zbog velikih temperaturnih oscilacija, dr Stojanović savetuje svim pacijentima koji koriste terapiju za regulaciju krvnog pritiska da ga redovno mere pre uzimanja lekova.
“Savetuje se svim pacijentima da pre uzimanja jutarnje i večernje terapije za krvni pritisak izmere pritisak. Kod pojedinih dolazi do izrazitog pada krvnog pritiska i bez terapije, pa je potrebno njeno smanjenje, dok kod drugih, uprkos terapiji, pritisak ne pada i nekada je potrebna dodatna terapija”, savetuje dr Stojanović.
Građanima se preporučuje da ne izlaze na otvoreno tokom najtoplijeg dela dana, posebno između 10 i 17 časova, a kada temperature prelaze 40 stepeni i od 9 do 19 časova.
“Ako moramo da izlazimo, treba nositi laganu odeću svetlih boja od prirodnih materijala, zaštititi glavu i oči i obavezno sa sobom imati flašicu vode. Tečnost treba unositi ne samo kada smo žedni. Potrebna je rehidratacija većom količinom tečnosti i kada ne osećamo žeđ”, poručuje dr Stojanović.
Kao najbolji način rashlađivanja dr Stojanović preporučuje boravak u klimatizovanim prostorijama, ali upozorava da razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne sme biti prevelika.
“Naši sugrađani često rashlade prostoriju na 21 ili 22 stepena. To je temperaturni šok za organizam koji je bio napolju na 40 stepeni. Preporuka je da klima bude podešena na 26 ili 27 stepeni”, kaže dr Stojanović.
Povećan je i broj intervencija na terenu, a najčešći razlozi su kolapsna stanja i padovi izazvani naglim padom krvnog pritiska.
“U toku dana povećan je broj izlazaka na teren. Najčešće su to kolapsna stanja i zadesni padovi zbog pada krvnog pritiska, a kao posledica nastaju i povrede, naročito kod starijih pacijenata”, kaže načelnica Službe hitne medicinske pomoći.
Dr Stojanović ističe da su Službi hitne pomoći na raspolaganju dva nova klimatizovana sanitetska vozila, koja značajno olakšavaju rad ekipa tokom visokih temperatura, dok se raspoloživi zdravstveni kadar, uprkos sezoni godišnjih odmora, trudi da odgovori na povećan broj poziva i potreba građana.
