U 2025. GODINI RECIKLAŽNOJ INDUSTRIJI ISPORUČENO 2.282 TONE SEKUNDARNIH SIROVINA
Regionalna sanitarna deponija Pirot tokom 2025. godine predala je reciklažnoj industriji 2.282 tone sekundarnih sirovina i ostvarila prihod od 46.677.775 dinara. Direktor Regionalne deponije Pirot Nebojša Ivanov ocenjuje da sistem primarne selekcije i sekundarne separacije funkcioniše sve efikasnije, uz ambiciju da u narednom periodu 15 odsto ukupnog komunalnog otpada bude primarno selektovano.
Sistem primarne selekcije i sekundarne separacije otpada u Pirotu, koji je počeo sa radom u avgustu 2022. godine, iz godine u godinu beleži rast količina materijala koji se vraćaju u reciklažni tok.
“Mi svake godine početkom godine analiziramo prethodnu godinu, kako i na koji način naš sistem primarne selekcije i sekundarne separacije funkcioniše. Tu analizu smo detaljno uradili, posebno u delu upravljanja ambalažnim i komunalnim ambalažnim otpadom”, izjavio je direktor Ivanov.
Prema njegovim rečima, rezultati pokazuju kontinuirani rast:
- 2022. godine – 678 tona,
- 2023. godine – 966 tona,
- 2024. godine – 1.848 tona,
- 2025. godine – 2.282 tone sekundarnih sirovina predate reciklažnoj industriji.
“Tokom 2025. godine reciklažnoj industriji smo predali i naplatili, a pre toga primili, preradili, upakovali i transportovali 2.282 tone sekundarnih sirovina. To znači da svakog dana značajna količina materijala putuje ka reciklažnoj industriji Srbije, gde se po principu cirkularne ekonomije od kartona, PET ambalaže i stakla proizvode novi proizvodi”, naglasio je Ivanov.
Od prodaje sekundarnih sirovina u 2025. godini ostvaren je prihod od 46.677.775 dinara.
Milioni flaša manje na deponiji
Posebno ilustrativan podatak odnosi se na PET ambalažu. Tokom prošle godine predato je oko 140 tona PET ambalaže, što predstavlja približno 2.800.000 plastičnih flaša.
“Ako znamo da u jednoj toni ima oko 20.000 boca, jasno je da su građani odvojili skoro tri miliona flaša. Ta količina je ravna zapremini dva fudbalska igrališta u visini od jednog metra. Zamislite da je sav taj otpad završio na telu deponije ili u Nišavi i Bistrici”, istakao je Ivanov.
Pored PET ambalaže, tokom 2025. godine predato je i 513 tona kartona, 77 tona mešane plastike, 304 tona gvožđa, kao i 61 tona staklene ambalaže, prikupljene putem oko 120 specijalnih kontejnera – “zvona” postavljenih širom grada.
Materijal koji nema tržišnu vrednost za klasičnu reciklažu koristi se kao alternativno gorivo. Tako je 888 tona RDF-a predato Cementari Paraćin, gde ide na sagorevanje.
Manji pritisak na deponiju, duži vek trajanja
Prema rečima Ivanova, efekti sistema nisu samo ekološki, već i infrastrukturni.
“Na ovaj način smanjujemo pritisak odlaganja otpada na telo deponije, produžavamo njen vek trajanja i sprečavamo zagađenje životne sredine. Ali i zapošljavamo 30 radnika, a veći deo zaposlenih je iz kategorije socijalno ugroženog stanovništva. Sekundarna separacija funkcioniše u punom kapacitetu, a građani svakodnevno mogu da vide naša vozila na terenu“, naveo je Ivanov.
U sistemu važnu ulogu ima i JKP Komunalac Pirot, koje prazni plave kante i kontejnere i doprema selektovani otpad do centra za separaciju.
“Sinergijom svih subjekata – građana, Komunalca i Deponije – postižemo ovakve rezultate“, ocenio je Ivanov.
Cilj – 15 odsto primarno selektovanog otpada
Trenutno se na teritoriji Pirota primarno selektuje oko 10 odsto ukupno generisanog komunalnog otpada. Ambicija je da se taj procenat poveća.
“Naš cilj je da zajedno sa Komunalcem tokom narednog perioda dostignemo 15 odsto primarno selektovanog otpada, što je optimalan nivo u državama Evropske unije. Mislim da ćemo tokom 2026. godine biti veoma blizu tog procenta”, rekao je Ivanov.
On je zaključio da rezultati potvrđuju rast ekološke svesti građana.
“Kada svako od nas odvoji PET ili karton, ta sirovina ne završava na Deponiji, već na liniji za sekundarnu separaciju. Građani pokazuju solidarnost i socijalnu odgovornost, jer njihov mali trud od nekoliko minuta dnevno omogućava da oko 30 ljudi bude zaposleno i da od tog rada izdržava svoje porodice“, poručio je Ivanov.
