Predstavljen 50. broj Pirotskog zbornika: Kvalitet radova osnovni kriterijum

U Maloj sali Narodne biblioteke Pirot sinoć je održana promocija 50. broja Pirotskog zbornika, jedinog kategorizovanog naučnog časopisa u ovom delu Srbije. O najnovijem izdanju govorile su recenzentkinje radova objavljenih u ovom broju, kao i urednik Zbornika.

Urednik Goran Nikolić podsetio je da je Zbornik pokrenut 1968. godine, te da, uprkos diskontinuitetima u pojedinim periodima, poslednjih 12 godina izlazi redovno, jednom godišnje.

“Nije lako baviti se naukom u provinciji, zato što su ustanove koje pre svega organizuju i pomažu naučno-istraživački rad uglavnom u većim gradovima, tamo gde postoje univerziteti. Ali bez obzira na to, mi se trudimo da animiramo širi krug potencijalnih autora. Dakle, ne samo one koji žive ovde u Pirotu, već i šire, i ne samo one koji su Piroćanci poreklom, nego sve one koji mogu da napišu kvalitetan naučno-istraživački rad”, rekao je Nikolić.

On je naglasio da je osnovni kriterijum pri izboru radova kvalitet, uz striktno poštovanje procedure anonimnog recenziranja.

“Svi radovi se šalju istaknutim stručnjacima, ali se briše identitet autora. Recenzenti ne znaju čiji rad ocenjuju, što omogućava da se tekst sagledava isključivo na osnovu njegovih naučnih kvaliteta”, objasnio je urednik.

Prema njegovim rečima, u 50. broju Pirotskog zbornika preovladavaju radovi iz oblasti društveno-humanističkih nauka. Među njima je članak o pričama o zakopanom blagu u pirotskom kraju autora Saše Nedeljkovića, kao i rad Valentina Manića o nekadašnjem rivalitetu između Ljuberađe i Babušnice. Mehanizaciju u poljoprivredi nakon Drugog svetskog rata obradio je Negovan Todorović, dok se Elena Vasić Petrović bavi zaštitom spomeničkog nasleđa u okolini Temske. Grupa autora predvođena Marijom Marković istražuje lekovito bilje. Novi broj donosi i sociološku analizu savremenih stavova o samoupravljanju u preduzećima, autora Gorana Nikolića, kao i nastavak sveobuhvatne analize stvaralaštva Slobodana Džunića, koju je u prethodnom broju započeo Saša Ćirić, a koja će, kako je najavljeno, biti nastavljena i u narednim izdanjima.

Jedan od radova koji je privukao posebnu pažnju jeste “Natprirodno u pričama o zakopanom blagu u pirotskom kraju” autora prof. dr Saše Nedeljkovića, čiju je recenziju uradila prof. dr Lidija Radulović, redovni profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

“Rad govori o jednoj vrlo egzotičnoj i zanimljivoj temi – o pričama o zakopanom blagu koje su još uvek žive. Autor je prikupio izuzetno kvalitetan empirijski materijal, čak 95 narativa, i pokazao da je veza sa natprirodnim i dalje snažno prisutna. To nisu puka praznoverja, već duboka verovanja koja imaju društvene posledice”, istakla je Radulović.

Ona je naglasila da se iza priča o zakopanom blagu kriju mnogo složeniji društveni fenomeni.

“Ovde nije reč samo o blagu, već o međuljudskim odnosima, moralnim normama i nadi u bolju budućnost. To je univerzalna tema koja postoji u gotovo svim kulturama, ali je u ovom kraju i dalje veoma živa”, rekla je Radulović.

Rad “Studija zaštite sela Temska” autorke Elene Vasić Petrović recenzirala je dr Marina Pavlović, docent na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Ona je ocenila da je reč o izuzetno značajnom i sveobuhvatnom istraživanju.

“Rad na jedan sistematičan način prikazuje kulturne odlike tog prostora, ali i odnos prirodnog i kulturnog nasleđa, koje je često zapostavljeno, posebno kada je reč o ruralnim sredinama. Otvara nova pitanja i daje osnov za dalja istraživanja, ali i za razmatranje zaštite čitavog područja sela Temska”, navela je Pavlović.

Govoreći o mogućnosti primene modela zaštite kakav je sproveden u Gostuši, za koji je autorka Vasić 2016. godine nagrađena priznanjem Europa Nostra, Pavlović je izrazila uverenje da još nije kasno za sistemsku brigu o Temskoj.

“Ovde nije u pitanju samo selo, već i manastir, utvrđenje, arheološki lokaliteti i zavetni krstovi koji su do sada bili zanemareni u okviru zaštite. Potrebno je pokrenuti projekte koji bi revitalizovali prostor i podstakli i lokalnu i stručnu zajednicu da se aktivnije uključe”, rekla je Pavlović.

Dr Pavlović je od 2002. godine uključena u sistem zaštite spomenika kulture i iza nje je veliki broj konzervatorskih i restauratorskih projekata. Smatra da nakon obnove nekog spomenika treba pronaći model njegove dugoročne održivosti. Kao primer uspešne prakse navodi Golubačku tvrđavu.

Prof. dr Lidija Radulović: “Moramo da podržimo ovakve zbornike. Oni su dragoceni za sam kraj!”

Recenzentkinje su saglasne da su naučni časopisi poput Pirotskog zbornika od presudnog značaja za razvoj nauke i kulture, posebno u sredinama van univerzitetskih centara.

“Naučni časopisi su jedini pravi način komunikacije u naučnoj zajednici. Važno je da postoji što veći broj ovakvih publikacija u centralnoj Srbiji kako bismo znali šta kolege istražuju i kakva nova saznanja donose”, ocenila je Pavlović.

Sličan stav iznela je i prof. dr Radulović, ističući da je podrška lokalnim naučnim publikacijama važna i za mlade istraživače.

“Moramo da podržimo ovakve zbornike. Oni su dragoceni za sam kraj, ali i za mlade koji ovde treba da ostanu. Bilo bi dragoceno da Pirot dobije istraživačke centre ili neku vrstu društveno-humanističkog uporišta koje bi bilo baza za dalju naučnu produkciju”, poručila je ona.