GRADONAČELNIK VASIĆ ZA POLITIKU: Obrazovanje kao temelj opstanka jugoistočne Srbije

Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić objavio je autorski tekst u dnevnom listu Politika u kojem obrazlaže značaj visokog obrazovanja za razvoj Pirota i jugoistočne Srbije. U opširnom tekstu pod naslovom “Obrazovanje kao državna strategija: istorijske pouke i savremeni izazovi”, Vasić kroz istorijske primere argumentuje potrebu za osnivanjem fakulteta u Pirotu.

Vasić u svom tekstu prolazi kroz istoriju obrazovanja od antičke Grčke do moderne Srbije, ukazujući kako su sve velike civilizacije svoju moć gradile kroz sistematsko ulaganje u znanje i obrazovanje. Od Platonove Akademije, preko podrške porodice Mediči umetnicima i naučnicima u Firenci, do pruskog kralja Fridriha Velikog koji je Nemačku pretvorio u naučnu silu – sve su to primeri kako država kroz obrazovanje gradi svoju budućnost.

Gradonačelnik posebno ističe inicijativu za osnivanje fakulteta u sastavu Univerziteta u Nišu, usmerenog na IT sektor, inženjerstvo i savremenu ekonomiju.

“Pirot danas nije samo grad na Koridoru 10, već industrijski lider koji zaslužuje sopstvenu bazu znanja”, napisao je Vasić, dodajući da ovakav fakultet po ugledu na beogradski FON nedostaje čitavoj jugoistočnoj Srbiji.

Vasić zaključuje da je ulaganje u visoko obrazovanje u Pirotu istovremeno i mera protiv depopulacije ovog dela Srbije, te poziva da Pirot ne bude samo svedok istorije već aktivan kreator budućnosti.

Prenosimo autorski tekst gradonačelnika Vladana Vasića u celosti:

Obrazovanje kao državna strategija: Istorijske pouke i savremeni izazovi

Istorija civilizacije uči nas da granice jedne države ne čuvaju samo vojnici, već pre svega dubina njenog obrazovnog sloja. Kao inženjer i ekonomista, ali i kao čovek koji duže od dve decenije nosi odgovornost za razvoj Pirota, svestan sam da su najmoćnije nacije današnjice svoju snagu izgradile na savezu vlasti i znanja koji je kovan vekovima. U svim razvijenim državama obrazovanje je razvijeno na visokom nivou. I obratno, tamo gde je obrazovanje nerazvijeno, takva je i država. Izgleda da su to mudri vladari znali odavnina, od pre više od 2.000 godina i zato nam treba mali podsetnik kroz vreme.

Temelji evropskog pojma obrazovanja postavljeni su u antičkoj Grčkoj tokom 4. veka p. n. e. Platonova Akademija u Atini i Aristotelov Licej predstavljaju prve trajne institucije u kojima se znanje sistematski prenosilo, raspravljalo i unapređivalo.

Nakon osvajanja Aleksandra Velikog grčka kultura i nauka šire se od istočnog Mediterana do Bliskog istoka, a Aleksandrija u Egiptu postaje najveći intelektualni centar tog doba. Aleksandrijska biblioteka i Muzejon prikupili su znanje i naučne veličine poput Euklida, Arhimeda, Ptolomeja i drugih, a antička grčka je ovom uticala na razvoj evropske i svetske civilizacije. Već tada je bilo jasno: znanje cveta tamo gde ga država hrani.

Srednji vek, iako s atributom „mračni”, ipak donosi osnivanje Univerziteta u Bolonji (1088), najstarijeg u Evropi, poznatog kao majka svih univerziteta. Car Fridrih Prvi Barbarosa 1158. godine izdaje čuveni dekret kojim garantuje bezbednost i nezavisnost ovog univerziteta.

Ipak, istinski preporod na prostorima Apeninskog poluostrva nastaje u Firenci, pod okriljem moćne vladarske porodice Mediči. Njihovo mecensko delovanje omogućilo je genijima poput Leonarda da Vinčija da svoje vizije pretvore u stvarnost.

Nešto kasnije, u Pizi i Padovi, Galileo Galilej postavlja temelje fizike i heliocentričnog sistema. Stvarao je u doba kad su naučnici s ovakvim liberalnim stavovima proganjani i zamalo je izbegao inkviziciju. Ostaće čuven po svojim rečima „Ipak se okreće”.

Engleska je svoju svetsku dominaciju gradila kroz svoje univerzitete Oksford i Kembridž. Podrška krune omogućila je Isaku Njutnu da definiše zakone univerzuma i silu gravitacije. Istovremeno, u nemačkim zemljama, pruski kralj Fridrih Veliki transformisao je državu u naučnu silu. Na temeljima naučnog rada jednog Lajbnica, koji je s Njutnom suizumitelj integralnog računa, Fridrih je reformisao i reorganizovao nastavne institucije i osnovao Berlinsku akademiju nauka. Doveo je u Berlin vrhunske naučnike i shvatio da je vojnička disciplina ništa bez naučne nadmoći. To je otvorilo dalji put genijima poput Gausa, čiji je uspon i školovanje finansirao Vojvoda od Braunšvajga, i drugih znamenitih nemačkih naučnika, koji su Nemačku učinili naučnom i tehnološkom silom.

Sličan obrazac vidimo u Rusiji. Carica Katarina Velika, svesna da bez vrhunske nauke Rusija ne može biti ravnopravan partner evropskim silama, sistematski je podsticala nauku. Njena podrška genijalnom matematičaru Leonardu Ojleru bila je presudna. Ojler, iako po rođenju Švajcarac, bio je okosnica i centralna figura Ruske akademije nauka, a isto tako oko 20 godina i Berlinske akademije nauka. Katarina Velika je podrškom velikim naučnicima pretvorila Sankt Peterburg u intelektualni svetionik Rusije.

U Francuskoj, kardinal Rišelje, moćni prvi ministar Luja Trinaestog, povlači ključan potez po svoju zemlju – osniva Francusku akademiju nauka 1635. godine, shvatajući šta je pravi instrument moći. Takođe, građevinski i finansijski obnavlja Sorbonu. Veliki mislioci poput Dekarta, Paskala, Lavoazjea, Laplasa udarili su temelje francuske nauke, ali istinska revolucija obrazovanja nastaje s Napoleonom. On je shvatio da kvalitetno školstvo mora postati dostupno svima. Osnivanjem mreže tehničkih škola (Grandes Ecoles) i Liceja (srednje škole), stvorio je obrazovnu elitu koja je modernizovala Francusku. Čuven je njegov citat o obrazovanju: „Od svih naših institucija, javno obrazovanje je najvažnije. Sve zavisi od toga, i sadašnjost i budućnost.”

Naša zemlja Srbija svoju borbu za znanje vodila je u istorijski težim okolnostima. Sveti Sava je bio naš prvi prosvetitelj, koji u 13. veku osniva prve škole kao začetak organizovanog prosvetiteljskog rada na našim prostorima. Moderni zamah dolazi s Dositejem Obradovićem, koji je prvi srpski ministar prosvete. Čuvene su njegove reči: „Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporci!” On 1808. godine, uz podršku Karađorđa, osniva Veliku školu u Beogradu – prvu višu školu u Srbiji. Knez Miloš Obrenović 1838. godine u Kragujevcu osniva Licej, preteču današnjeg univerziteta, a knez Mihailo Obrenović 1863. tu viziju zaokružuje preuređenjem Liceja u Veliku školu s tri fakulteta: Filozofskim, Tehničkim i Pravnim. Iz toga 1905. nastaje Beogradski univerzitet.

Iz tog institucionalnog okvira iznikao je zlatni krug naše nauke: Nikola Tesla, Mihajlo Pupin, Milutin Milanković, Josif Pančić, prvi predsednik Srpske kraljevske akademije, Jovan Cvijić, Mika Alas… Ovi ljudi su dokaz da naš narod poseduje genijalnost, ali da joj je potreban dom – stabilna institucija.

Kao gradonačelnik Pirota svedočio sam kako se menjaju i svet, i Srbija, i Pirot. Istorijska konstanta, kad je u pitanju obrazovanje, jasna je: decentralizacija visokog obrazovanja mora da se nastavi.

Pirot danas nije samo grad na Koridoru 10, već industrijski lider koji zaslužuje sopstvenu bazu znanja. Naša inicijativa za osnivanje fakulteta u sastavu Univerziteta u Nišu, usmerenog na IT sektor, inženjerstvo i savremenu ekonomiju, predstavlja prirodan i neophodan korak. Mi ne tražimo fakultet samo da bismo imali „školu u gradu”, već da bismo mladim ljudima omogućili da postanu novi nosioci razvoja. Takođe, smatram da fakultet po ugledu na beogradski FON nedostaje Univerzitetu u Nišu i čitavoj jugoistočnoj Srbiji, koja geografski gravitira ovom univerzitetu. Ovakav fakultet nedostaje i privredi ovog dela Srbije, ali i potencijalno novim investitorima. Nedostaje i čitavoj Srbiji ako želimo privredu okrenutu ka novim znanjima, naprednim tehnologijama, cirkularnoj ekonomiji, pametnim rešenjima u ekonomiji…

Ulaganje u visoko obrazovanje u Pirotu jeste ulaganje u opstanak jugoistočne Srbije. To je istovremeno i mera protiv depopulacije ovog dela Srbije. To je način da sledimo primer velikih civilizacija i osiguramo da naš grad i naša zemlja ne budu samo svedoci istorije već aktivni kreatori budućnosti. Pogotovu su danas, kad je izražena opšta kriza vrednosti i kada je obrazovanje u Srbiji napadnuto s namerom da se ugrozi, a u širokim krugovima ljudi se predstavlja kao manje bitno, kada je država pokazala sigurnost i sačuvala naš prosvetni sistem, ovakve inicijative važne i značajne.

mr Vladan Vasić