ENES HALILOVIĆ: “Blago gradovima koji imaju sajmove knjiga”
Sinoć je u okviru Salona knjige i grafike održana promocija romana “Bekos” književnika Enesa Halilovića, ovogodišnjeg dobitnika nagrade “Beogradski pobednik”. Govoreći o svom romanu pred pirotskom publikom, Halilović je istakao da je u središtu ove knjige tema detinjstva, usamljenosti i potrebe za pažnjom.
Koreni našeg ponašanja u odraslom dobu su upravo u najranijim godinama života, rekao je Halilović na promociji svog nagrađenog romana “Bekos”.
“‘Bekos’ je knjiga o deci. O deci kojoj treba davati ljubav i pažnju. Svi ljudi su na neki način deca, ja mislim da i nema odraslih ljudi. Ali sam želeo da pokažem ono moje osećanje – osećanje da je svaki čovek na neki način usamljen i da mu treba pažnja. I da su koreni našeg ponašanja u nekom, navodno, odraslom dobu zapravo u detinjstvu. Hteo sam da podelim to osećanje sa mojim čitaocima”, rekao je Halilović.
Halilović je dodao da “Bekos” na izvestan način zaokružuje njegov dosadašnji romaneskni rad.
“Ovaj roman na neki način završava moja prethodna tri romana ili ih, gramatički rečeno, bliže određuje. Daje neke ishode iz tih romana”, istakao je autor.
U svetu savremenih tehnologija pisana reč i dalje ima svoje mesto i publiku, smatra Halilović i dodaje da to potvrđuje i dugogodišnja tradicija pirotskog Salona knjige i grafike. Tokom boravka u Pirotu obišao je Narodnu biblioteku i knjižaru svog izdavača.
“Blago ljudima i blago narodima koji se druže sa knjigama. Blago gradovima koji imaju ovakve sajmove kao što ima Pirot. Imam vrlo visoko mišljenje o Pirotu kao o gradu čitalaca gde se ljudi druže sa knjigama. Oduvek je bilo važno da imamo jedni drugima šta da ispričamo. U knjigama su i te drevne priče, važne priče, i meni je drago da postoji jedan ovakav grad koji živi blisko sa kulturom. Prvi put sam u ovome gradu, ali moram da kažem da sam impresioniran i ovim sajmom, i bibliotekom, knjižarom, ali ponajviše ljudima i čitaocima“, rekao je Halilović.
Na pitanje kako privući nove čitaoce, Halilović je ponovo ukazao na značaj detinjstva i rada sa najmlađima.
“Verovatno su koreni u detinjstvu. Treba raditi sa decom, treba da pričamo jedni sa drugima i onda ćemo i doći do knjiga. Što više razgovora sa decom i što više da se deca druže sa knjigama. Trebalo bi da je to dobitna kombinacija, ali nisam siguran. Ljudi se rađaju kao čitaoci, postoje radoznali i neradoznali ljudi. Kada neko čita knjige, to je dokaz da je zapravo radoznao čovek”, smatra Halilović.
Autor, koji pored romana piše poeziju i pripovetke, istakao je da su proza i poezija različite po postupku, ali da im je stvaralački nerv isti.
“Sve je lako na svoj način nekome ko ima dara. U osnovi nerv je isti, i za pesmu i za priču. Ne znam šta mi je draže. Kad bih znao u čemu sam bolji, znao bih u čemu sam gori”, rekao je Halilović.
foto: Narodna biblioteka Pirot
