Završni okrugli sto “16 dana aktivizma”: Predstavljen niz predloga za unapređenje zaštite žena od nasilja

U Svečanoj sali Gradske uprave održan je okrugli sto koji predstavlja završnu aktivnost projekta “Osnažene žene, snaga zajednice”, koji je realizovan uz podršku Kabineta ministarke Tatjane Macure, kao i završnicu kampanje “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”. Predstavnici policije, pravosuđa, Centra za socijalni rad, Nacionalne službe za zapošljavanje i civilnog sektora zajednički su analizirali stanje, prepreke, ali i mogućnosti za unapređenje zaštite žena žrtava nasilja na lokalnom nivou.

Jelena Marinković, predsednica Udruženja žena “Lav”, naglasila je da je kompletna kampanja, počev od 25. novembra, bila izrazito aktivna.

“Za ovih 16 dana imali smo radionice u gradu i selima, susrete sa policijom, rad sa učenicima Srednje stručne škole i niz aktivnosti usmerenih na prevenciju i osnaživanje žena“, kazala je Marinković.

Na okruglom stolu, kao završnoj aktivnosti predstavnice svih institucija govorile su o izazovima sa kojima se susreću u radu sa žrtvama porodičnog nasilja, predstavile primere dobre prakse, ali i ideje za unapređenje ove oblasti.

“Okrugli sto doneo veliki broj konstruktivnih predloga i korisnih ideja koje mogu postati inicijative u narednom periodu. Cilj je da naša zajednica bude bezbednije mesto za žene i da razgovor o nasilju ne prestaje posle ovih 16 dana”, rekla je Marinković.

Žene se i dalje ustručavaju da prijave nasilje, a najveći izazov za policiju je kada žrtve nakon prijave odustanu, vrate se u nasilni odnos ili prećutkuju kršenje već izrečenih mera zaštite. U oblasti hitnih mera (udaljenje i zabrana prilaska), policija je tokom ove godine izrekla 272 mere, nešto više nego prošle godine. Najveći problem, ističu nastaje kada se kršenje mera ne prijavi, a tada sistem nema mogućnost da reaguje.

Nedovoljna informisanost najveći izazov: Prevencija je ključ rešavanja problema

Predsednica Osnovnog suda u Pirotu Jasmina Jovanović objasnila je da Osnovni sud, kao sud opšte nadležnsti po pitanju nasilja u porodici postupa u krivičnoj i parničnoj materiji.

“U krivičnoj materiji u periodu od 2023. godine do danas tendencija je da opada broj predmeta u kojima postupa Osnovni sud i to tako da je u 2023. godini bilo 96 predmeta sa elementima nasilja, da je 2024. godine bilo 74 predmeta, a u 2025. godini je bilo 65 takvih predmeta. Što se tiče građansko pravne zaštite od nasilja u porodici, počev od 2023. godine do danas broj predmeta je isti, u 2023. godini je bilo 23 tužbi, u 2024. godini je bilo 28 tužbi, a u ovoj godini je bilo 27 tužbi u ovoj materiji. U predmetima iz građanske materije, u kojima ovaj sud postupa radi produženja izrečenih hitnih mera od strane policije, a prema Zakonu za sprečavanje nasilja u porodici, tendencija je da broj predmeta opada. U 2023. godini je bilo 204 takvih predmeta, u 2024. godini je bilo 177 ovakvih predmeta, a u ovoj godini je 180 predmeta”, kazala je predsednica Suda.

Kazne za počinioce kreću se u skladu sa zakonom, zatvorske, uslovne, sa elektronskim nadzorom, uz moguće mere bezbednosti. Društvena poruka kazni je preventiva, kako bi se potencijalni učinioci i osuđena lica odvratila od daljih krivičnih dela.

“Najveći izazovi koje vidim u praksi su nedovoljna informisanost građana vezano za posledice koje proizilaze nakon izvršenja krivičnih dela sa elementima nasilja i to kako izvršioca krivičnih dela, tako i žrtava, koje nisu dovoljno informisane kojim putem da krenu kako bi sebi obezbedile adekvatnu pravnu zaštitu. Smatram da svi koji se bave sprečavanjem nasilja u porodici treba da pojačaju svoje aktivnosti, a u cilju preventivnog delovanja i informisanja javnosti o ovoj temi”, kazala je Jovanović.

Institut “pravo stanovanja ili habitacija”

Saradnja suda sa institucijama koje su učesnici u postupcima pred sudom, kao što je tužilaštvo i partnerima u ovim postupcima kao što su centar za socijalni rad policija, je na izuzetno visokom nivou, ocenjuje predsednica Osnovnog suda. Ona dodaje da žene žrtve porodičnog nasilja veoma često nisu upoznate sa svim pravima koje Zakon predviđa, jedno od njih je i “pravo stanovanja ili habitacija”.

“Porodičnim zakonom iz 2005. godine i to članom 194, predviđen je novi institut koji se zove “pravo stanovanja ili habitacija” i po svojoj pravnoj prirodi predstavlja ličnu službenost. Ova odredba predviđa da dete i roditelj koji vrši roditeljsko pravo, imaju pravo stanovanja u stanu čiji je vlasnik drugi roditelj, ako nemaju sopstveni useljivi stan. Ovo pravo traje do punoletstva deteta, osim ako bi njegovo ostvarenje predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog roditelja. Ovaj institut obezbeđuje zaštitu deteta tako što mu omogućava stabilno okruženje, kontinuitet života, a štiti i majku kojoj omogućava da brine o detetu bez straha od gubitka krova nad glavom u slučaju razvoda braka ili prekida vanbračne zajednice. Ovo pravo ima lični karakter, radi se o ličnoj službenosti i ne može se preneti na druga lica, niti se stan može izdavati u zakup. Obično traje do punoletstva maloletnog deteta”, objašnjava predsednica Osnovnog suda u Pirotu Jasmina Jovanović.

Ključni predlozi sa Okruglog stola

Učesnici skupa izdvojili su više konkretnih preporuka:

• Jačanje prevencije – kontinuirani rad sa ženama, mladima i rizičnim grupama.
• Unapređenje međusektorske saradnje – formiranje timova koji bi komunicirali sa višim instancama i brže razmenjivali informacije.
• Ažuriranje baze podataka – formiranje jedinstvene statističke baze dostupne svim institucijama koje rade na ovoj temi.
• Uspostavljanje registra počinilaca nasilja – radi brže identifikacije i efikasnijeg postupanja.
• Programi za rad sa počiniocima nasilja – kao dopunska preventivna mera.
• Podrška žrtvama kroz osobe od poverenja – razvijanje modela „pomagačica“ koje bi pratile žene kroz proces prijave i oporavka.
• Jačanje poverenja u institucije – posebno u situacijama kada se žrtve povlače i vraćaju nasilniku.
• Dugoročni modeli finansiranja – od budžetske podrške do projektnog finansiranja kako bi nove usluge zaživele.

“Ove predloge ćemo pretočiti u konkretne inicijative i uputiti lokalnoj samoupravi. Ne očekujem da se sve reši preko noći, ali smatram da je važno da makar neke od kvalitetnih ideja zažive u praksi”, navela je Jelena Marinković.

Iako se, kako je rečeno, institucije trude da obavljaju svoj deo posla, saglasnost svih učesnika je da “sama priča o nasilju nije dovoljna”. Neophodni su novi servisi podrške, bolja koordinacija, sistematičnija razmena podataka i dugoročno planiranje.

“Nije se desilo da održimo radionicu ili okrugli sto, a da makar jedna žena ne kaže da je žrtva nasilja. To samo potvrđuje da moramo nastaviti da radimo, bez pauze i bez zatišja posle kampanje”, zaključila je Marinković.