“GTA JAVLJA” ZORANA PANIĆA – NOVA PUBLIKACIJA ISTORIJSKOG ARHIVA
Iz štampe je izašla zanimljiva publikacija “GTA javlja”, koju je priredio novinar Zoran Panić. Izdavač je Istorijski arhiv Pirot. Knjiga sadrži pažljivo birane intervjue, reportaže i druge novinske forme iz bogatog opusa doajena pirotskog novinarstva.
O sadržaju i vrednosti knjige u recenziji se, između ostalog, kaže sledeće:
“Pred nama je zbirka tematski podeljenih novinskih tekstova nastalih iz pera, sada već, doajena i jednog od poslednjih predstavnika stare novinarske škole na lokalu. Pažljivo birani iz bogatog opusa novinara, koji je preko četiri decenije pratio život, intervjui, reportaže i druge novinske forme pred sve nas na autentičan i vrlo životan način vraćaju događaje i ličnosti moderne istorije pirotskog kraja. Tekstovi su priređeni u originalnom obliku, odnosno onako kako su glasili u trenutku objavljivanja, čime se najneposrednije referišu na kontekst vremena o kojem govore. To rukopisu daje najveću vrednost, barem iz ugla istoriografije, jer pruža doživljaj prošlosti koji je gotovo identičan onoj istraživačkoj euforiji koja se dešava u čitaonici arhiva ili biblioteka dok se listaju stari primerci periodike. Prema tome, ovaj rukopis, odnosno buduća knjiga, ima sve predispozicije da bude ne samo popularno čitalačko štivo u rukama zaljubljenika u prošlost već i ozbiljan istorijski izvor drugog reda koji će, sa protokom vremena, biti sve značajniji, posebno za one koji će iz dalje budućnosti bacati pogled na Pirot s kraja dvadesetog i početka dvadesetprvog veka. Svaki tekst je priča za sebe, a svi zajedno doprinose da čitalac nasluti konture, sveže, i u sećanjima prisutne, ali još uvek nenapisane moderne istorije pirotskog kraja. Izbor materijala kojim gradi kompoziciju rukopisa jeste autorski subjektivan, ali nije isključiv prema „škakljivim“ temama i u načelu je afirmativan jer vraća u fokus neke pomalo zaboravljene, važne, pa i prelomne događaje. Istorijski kontekst koji Panić selektiranim tekstovima dočarava nije hronološki već je tematski orijentisan što čitaoca motiviše da obrati pažnju na datum objavljivanja.
Kako god da se danas čitaju Panićeve novinske forme, koje čine rukopis ove knjige, doživećemo ih iz “post factum“ perspektive, uz „naknadnu pamet“ i proživljene posledice događaja koje nam dočarava. To nam ukazuje na vrlo pragmatična svojstva rukopisa koji opominje da su utisci o događaju, ličnosti ili odluci, jedno u realnom vremenu, a često nešto sasvim drugo kada to posmatramo sa istorijske distance. Sa tog stanovišta rukopis pruža mogućnost za jako opipljivu interakciju sa čitalačkom publikom, posebno ako znamo da je većina aktera događaja još uvek aktivna pa možemo očekivati i njihove utiske po objavljivanju knjige. Gotovo je izvesno da će time knjiga dobiti na aktuelnosti i kvalitetu jer se na dobrom delu materijala koji Panić izlaže ne može staviti tačka, niti bilo kakav konačni sud, već će se sadržaj dokazivati, preispitivati ili možda osporavati u vremenima koja dolaze.”
