PIROT PO TREĆI PUT DOMAĆIN NAUČNOG SKUPA O LEKOVITOM I SAMONIKLOM JESTIVOM BILJU

U Pirotu je u toku Naučni skup o lekovitom i samoniklom jestivom bilju, koji se po treći put održava u našem gradu. Ove godine, skup po prvi put dobija i međunarodni karakter. Pored naučnika iz Srbije,  na skupu učestvuje i deset stručnjaka iz inostranstva – iz Bugarske, Hrvatske, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Tunisa, ali i iz Indije.

Cilj savetovanja je da kroz naučno utemeljene pristupe doprinese razvoju svesti o značaju očuvanja biljnog diverziteta, zaštiti retkih i ugroženih vrsta, kao i unapređenju zdravlja zajednice i pojedinaca. Skup takođe ima za cilj jačanje saradnje među stručnjacima iz zemlje i otvaranje vrata za međunarodnu saradnju u ovoj oblasti. Drugog dana Konferencije u amfiteatru OŠ “Sveti Sava” održavaju se predavanja i izlaganja rezultata najnovijih istraživanja.

Dr Biljana Bauer, profesor na Univerzitetu “Kiril i Metodi” iz Skoplja i jedan od najcitiranijih autora iz oblasti etnofarmakologije govorila je o istorijatu etnofarmakologije, odnosno upotrebi lekovitog bilja od perioda praistorije do danas.

“Sa razvojem civilizacije ljudi su usavršavali upotrebu bilja u svrhe lečenja. Farmaceuti koji su radili u svojim apotekama, su zapravo bili naučnici, hemičari, koji su došli do prvih značajnih naučnih otkrića, za koje su nagrađeni Nobelovim nagradama. Danas u 21. veku ljudi shvataju da hemija, koliko god dobra, može imati i nus pojave i sve više se okreću prirodi i tamo traže lek”, kazala je dr Bauer.

Vanredni profesor na Biološkom fakultetu Univerziteta „Sveti Kliment Ohridski“ iz Sofije, dr Ljuben Zagorčev, održao je predavanje na temu “Biološki aktivna jedinjenja i antioksidativna aktivnost parazitskih biljaka iz roda Cuscuta u Bugarskoj”.

“Na današnjem predavanju prezentujemo rezultate našeg istraživanja parazitskih biljaka iz roda Cuscuta, odnosno Vilina kosica.  To je biljna vrsta široko poznata i korišćena u tradicionalnoj medicini. Bogate su polifenolima, što određuje njihov snažan antioksidativni potencijal. Međutim, relativno malo od skoro 200 poznatih vrsta je okarakterisano zbog svog lekovitog potencijala”, rekao je dr Zagorčev.

O zdravstvenim benefitima lekovtog bilja i čudotvornih začina Indije govorio je dr Govind P. Rao, naučnik sa Odeljenje za biljnu patologiju, Indijskog instituta za poljoprivredna istraživanja iz Nju Delhija.

“I ovo područje, kao i područje Indije veoma je interesantno u pogledu raznovrsnosti biljnog sveta, pre svega lekovitog bilja. U Indiji imamo skoro 5.000 biljaka koje ljudi koriste za poboljšanje svog zdravlja. Nadam se da je učešće na ovoj Konferenciji samo početak saradnje naučnika iz naše dve države”, kazao je dr Rao.

Po prvi put ove godine skup ima međunarodni karakter. U Pirotu su se okupili stručnjaci sa tri kontinenta.

“Skup održavamo svake druge godine. Ovo je treći po redu i mogu da kažem da je napredovao, jer po prvi put ima međunarodni karakter. Imamo 10 učesnika iz inostranstva iz Makedonije, Bugarske, Indije, Bosne, Tunisa. Cilj je razmena iskustava između naučnih radnika, ali i između naučnika i lokalnog stanovništva”, kazala je dr Marija Marković, predsednica Organizacionog odbora.

Pirot je izabran kao mesto održavanja ovog skupa jer se izdvaja  po izuzetno očuvanoj prirodi i bogatstvu biljnog sveta. Na Staroj planini i u njenoj okolini raste veliki broj lekovitih i jestivih samoniklih biljaka koje imaju značajan potencijal u očuvanju zdravlja, prevenciji bolesti i podršci ljudskom organizmu u celini. Dr Biljana Nikolić, naučni saradnik u Institutu za šumarstvo istakla je da su Stara planina i Vidlič bogatstvo, ali i još uvek nedovoljno istraženo područje.
“Znamo da na Staroj planini i Vidliču ima mnogo lekovitog bilja, ali ima vrsta koje su otkrivene u novije vreme i njihova lekovita svojstva još uvek nisu istražena i primenjena u praksi”, kazala je dr Nikolić. Dodala je da pre upotrebe bilja u svrhe lečenja treba konsultovati stručnjake: “Treba da znamo da biljke mogu biti i korisne i štetne. Moramo biti dobro obavešteni, uzimati čajeve od proverenih institucija ili od lokalnog stanovništva koje zna uputstvo za upotrebu”.

Trećeg dana trajanja skupa  u subotu 28. juna planirana je terenska poseta Staroj planini, lokalitetima „Arbinje“ i vodopadu „Tri kladenca“.

Organizatori skupa su Istraživačko društvo „Babin nos“ iz sela Temske kod Pirota i Institut za šumarstvo iz Beograda.