GLASOVI PROŠLOSTI – TRADICIJA U REČIMA – Angelina Lukić, glumica, 1. deo intervjua

Sjajna glumica Angelina Lukić, ponikla u Pirotu, dete pirotskog pozorišta moglo bi se reći, svojim maestralnim glumačkim veštinama omogućila je da kultni komad Darovni ćilim Cvete Agnine, po njoj, komad i tekst sa najvećom umetničkom vrednošću napisan na pirotskom dijalektu, nastavi svoj pozorišni život. Ova uloga za nju je predstavljala poseban izazov, imajući u vidu da je pre nje, predstava bila na neki način sinonim za Vidosavu Todić, legendarnu glumicu pirotskog teatra, koja je za ovaj komad dobila ogroman broj prestižnih priznanja. Ipak, predstava je nastavila da živi i posle teta Vide, kako je Angelina sa ogromnim poštovanjem i pijetetom zove, a prošle godine je igrana u najvećem evropskom kulturnom centru na otvorenom, beogradskim Silosima, u okviru ogromne manifestacije posvećene pirotskom ćilimu. Tada je predstavu videla i bila oduševljena, inače veoma zahtevna, prestonička publika. 

PV: “Darovni ćilim Cvete Agnine” je postao kultni komad na pirotskom govoru. Kakvo je vaše mišljenje o ovom delu i šta ga čini posebnim?

-Po mom mišljenju, ovo je umetnički najkvalitetniji tekst i predstava na pirotskom govoru. Autor, Momčilo Antić, dugogodišnji direktor Narodne biblioteke i izuzetan stručnjak u oblasti književnosti, stvorio je delo koje ima ozbiljnu umetničku vrednost na više nivoa. Svaka reč i svaki zarez u ovom komadu odražavaju duh starog pirotskog govora, što ga čini ne samo jedinstvenim, već i autentičnim. Sama činjenica da je u njegovom pisanju učestvovalo mnogo starijih Piroćanaca, poznavalaca ovog govora, dodatno govori o značaju i težini ove predstave-navodi Lukićeva.

PV: “Darovni ćilim” je prethodno proslavila Vidosava Todić. Kako ste vi došli do uloge u ovom komadu?

-Kada je Teta Vida igrala ovu predstavu pre otprilike 30 godina, bila sam na početku svoje karijere. Tada sam gledala i divila se njenoj izvedbi, sanjajući da jednog dana i ja zaigram u tom komadu. Planirala sam da se toj ulozi posvetim kasnije, ali prilika je došla ranije zahvaljujući Miodragu Nikoliću, vlasniku farmaceutske kuće Esensa i velikom ljubitelju Pirota. On je želeo da ova predstava bude deo njegove izložbe “Čarolija pirotskog ćilima” u Silosima, u Beogradu. Na preporuku Bobana Mitića i njegove ćerke, ja sam dobila priliku da igram tu ulogu, što je za mene bila velika čast-priča Lukićeva.

PV: Koliko vam je bilo teško da se vratite pirotskom govoru i kako ste se pripremali za ovu zahtevnu ulogu?

– Bio je to ogroman izazov. Već 20 godina ne živim u Pirotu, pa sam vremenom zaboravila neke suštinske stvari vezane za pirotski govor. U procesu pripreme često mi je bilo teško da se setim određenih replika, jer sam razmišljala na književnom srpskom, a ne na pirotskom. Zbog toga je ovaj komad nemoguće da igra neko ko nije iz Pirota, jer nije u pitanju samo govor, već i melodija, mentalitet, i osećaj koji taj govor nosi.

PV: Predstava nosi duboku simboliku. Šta je za vas najznačajnije u ovom komadu?

– Ćilim u predstavi simbolizuje život, a cela priča je o teškom životu jedne srpske žene i njenoj snazi. Komad daleko prevazilazi svoju osnovnu simboliku i priča o unutrašnjoj snazi koju su žene imale u vremenu kada su muževi odlazili u rat, a one ostajale same. Režiser Jug Đorđević insistirao je da ostanem u vertikali, bez plakanja, kako bih pokazala tu snagu koju, nažalost, mladi danas teško mogu da razumeju.

PV: Kako doživljavate Pirot i kako to mesto utiče na vaš rad?

-Iako retko dolazim u Pirot, ponosim se svojim poreklom i trudim se da ga predstavim u najboljem svetlu gde god da se nađem. Pirot nije samo poznat po vicevima, gaudi, ili peglanoj kobasici. To je grad sa specifičnim duhom, toplinom, i ljudskošću. Mislim da ta prostodušnost i iskrenost koje su karakteristične za Pirot imaju veliki uticaj na mene, kako kao osobu, tako i kao glumicu-priča Lukićeva.

Kraj prvog dela